Pitali smo nadležne zašto 95% firmi od Slavije do Knez Mihailove isključivo ima nazive na latinici

Ćirilica nije u trendu, latinica ju je potpuno potisnula. Još se mali broj firmi "opire", ali posle najnovije inicijative sve može da se promeni

Nije li ironija da spomenik Vuku Karadžiću u centru Beograda "gleda" u latinicu, kao što to jeste slučaj sa svim nazivima radnji u Bulevaru kralja Aleksandra. Još je veća ironija, što te radnje nisu usamljene, jer u celoj Srbiji ni poštenih 10 odsto firmi nema naziv na ćirilici.

Preporučujemo

Firme koje imaju nazive na ćirilici manje će plaćati državi?

"IZMEĐU ĆIRILICE I HLEBA, BIRAM ĆIRILICU": Hrabra učiteljica napisala otvoreno pismo crnogorskom ministru prosvete

Kako bi se zaštitilo naše pismo, gradski menadžer Goran Vesić najavio je juče da će sve firme u Beogradu koje svoje reklame ističu na ćirilici, imati olakšice odnosno da će plaćati niže firmarine.

-  Tako ćemo dati dodatni doprinos da se sačuva ćirilica, jer iako je i latinica srpsko pismo, verujemo da je njeno čuvanje u vreme interneta i globalizacije jedan od naših najvažnijih zadataka - najavio je gradski menadžer i precizirao da će o tome pričati sa ministarstvima kulture i privrede.

Vesić kaže i da ovakve propise imaju i druge zemlje, odnosno da Francuska naplaćuje manje firmarine kompanijama koje koriste francuske nazive.

Ukoliko se ova inicijativa realizuje, veliki broj naziva firmi, butika, prodavnica, kafana prešle bi sa latinice na ćirilicu.

Sudeći po broju onih, koji imaju naziv na latinici, ovaj prelazak bi bio masovan. Naime, prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je registrovano 127.604 privrednih društava i 234.269 preduzetničkih radnji. Broj onih koji su na ćirilici je zanemarljiv - tek 5,36 odsto privrednih društava i 1,15 preduzetničkih radnji.

- Prema našim podacima, u Registru privrednih subjekata, 6.850 privrednih društava i 27.168 preduzetničkih radnji ima poslovno ime na ćirilici - preciziraju za Telegraf.rs u Agenciji za privredne registre.

95% RADNJI OD SLAVIJE DO KNEZA JE SA LATINIČNIM NAZIVIMA

U Udruženju za odbranu ćirilice "Dobrica Erić", koji pozdravljaju inicijativu gradskog menadžera, s tim u vezi kažu da je više od 95 odsto radnji od Slavije do kraja Knez Mihailove ima naziv na latinici.

- To je odlična inicijativa. Fantastična. Ukoliko Vesić uspe to da sprovede, zaslužuje povelju našeg Udruženja. Jer, kad se krene od Slavije pa do Kalemegdana više od 95 odsto imena radnji je na latinici - navodi Milorad Đošić, član Upravnog odbora u Udruženju za odbranu ćirilice "Dobrica Erić".

Upravo na inicijativu ovog udruženja mnoge firme su prešle sa latiničnog na ćirilično pismo. To su učinili Veterina Beograd, JKP "Parking servis", JP "Vodvod Grocka", Klinički centar Srbije, Kulturni centar Beograda a i niz preduzeća, domova zdravlja, opština je svoje sajtove prebacilo na ćirilicu.

- Ima čak i škola koje imaju sajt na latinici. Međutim, kada ljudi prepoznaju problem, uglavnom promene. Postoje šanse da očuvamo ćirilicu, i treba da se borimo. Ovo što je gradski menadžer predložio, samo je jedan od načina.  A, pitanje pisma i jezika je u stvari političko pitanje. Gde god je nestala ćirilica, Srba tamo nema - ističe Đošić.

U Ministarstvu kulture i informisanja najavljuju nova rešenja u nacrtu strategije kulturnog razvoja 2017-2027.

- Podržavamo svaku ideju koja doprinosi očuvanju našeg jezika i pisma - odgovorili su na naše pitanje iz Ministarstva kulture.

BEZ KAZNI

On podseća da u članu 10 Ustava Srbije piše da je u Srbiji u upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, a na pitanje da li je neko nekad kažnjen što to nije poštovao kaže da nije. 

Inicijativa gradskog menadžera naišla je na odobravanje i u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća. Predsednik ove asocijacije Zoran Vujović veruje da će mnogi napustiti latinicu.

- Podržavam svaku meru koju država donosi da ćirilica ne zamre. Treba da je čuvamo, jer će nestati - kaže Vujović.

I u Rusiji su na snazi iste mere, tako da svaka firma koja hoće da ima svoj naziv u originalu, a ne na ćirilici plaća mnogo veće takse. Čudno je, međutim, da jedna te ista firma u Rusiji ili Bugarskoj, ima naziv firme na ćirilici dok u Srbiji sve to piše na latinici.

U prilog očuvanju ćirilice ide i podatak da firmarine u Srbiji nisu nimalo male. Šta više one su i po više stotina hiljada dinara, tako da prelazak na ćirilicu za preduzetnike može značiti uštedu.

Sunovrat ćirilice dogodio se 1916. godine, po upadu austrougarskih vojnika u Prvom svetskom ratu. Sve do oslobođenja 1918. upotreba ovog pisma bila je strogo zabranjena, da bi opet do 1945. godine bila jedino zvanično srpsko pismo. I posle Drugog svetskog rata Srbi su ćirilicu masovno koristili, sve do 1954. godine kada je proglašena ravnopravnost oba pisma.

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)