POTRESNA ISPOVEST PROSTITUTKE: Interventna policija me je odvezla u šumu i silovala, gurali su mi flašu u vaginu!

- Plašili su me da će naterati psa da me siluje i rastrgne, gurali mi flaše. A tada su me uhapsili samo zato što sam posedovala dva kondoma - kaže Vera A. (42), koja je svoj životni vek provela na ulici

U okviru Asocijacije za borbu protiv side (JAZAS), već nekoliko godina radi svratište za prostitutke ili, kako ih ovde nazivaju, seksualne radnice. Zahvaljujući razumevanju i podršci koju dobijaju od stručnog osoblja, mnoge od njih ponovo su počele da se osećaju kao ljudi, a neke su uz pravni savet čule da ostvaruju prava koja su im garantovana zakonom.

Svratište predstavlja neki vid slobodne sigurne kuće otvorenih vrata, gde devojke mogu da svrate kada požele, operu veš, popiju čaj i učestvuju u radionicama za pravljenje nakita, vežbama ili zajedničkom savetovanju. Često je ekipa svratišta i prva pomoć za devojke u slučaju maltretiranja ili potrebe za odlazak u bolnicu.

Nekoliko dana po izlasku iz bolnice ovde se našla Vera A.(42), koju je klijent teško prebio, naneo teške kontuzije glave udarcima o beton, šutirao je nogama po bubrezima, davio i pretio joj pištoljem.

Njena priča je bila tužna od početka. Odrasla je u Domu za decu bez roditeljskog staranja i ceo život provela na ulici bez krova nad glavom. Već 15 godina prodaje svoje usluge na ulici.

- Kada sam došla iz Hrvatske, gde sam odrasla u Domu, prodavala sam cigarete na ulici i tako zarađivala za život. Tada sam upoznala devojku koja mi je ponudila da spavam kod nje u kući. Njen otac, međutim, ne samo da je podvodio mene, već i svoje ćerke, a i sam je imao odnose sa njima. U ovom poslu sam svašta preživela, promenila sam nekoliko makroa, a radila sam danonoćno od jutra do sutra, čak iako sam na ruci imala gips ili šipku u nozi usled preloma. U početku sam konzumirala alkohol da bih lakše podnela, a skoro sam počela da se drogiram, jer više nemam nikakav osećaj pri seksualnom odnosu - kaže Vera A.

Rad za makroe nema "poslovnih pravila". Iako je dogovor često da se zarada deli po pola, devojke vide možda tek desetinu novca. Strah od makroa često okreće devojke jednu protiv druge, pa se lažno međusobno optužuju ili "cinkare". Za svaku, pa i neosnovanu tužbu makrou, kazne su prebijanje do granice smrti.

- Zarađivala sam mnogo novca, mogu da kažem da sam svom makrou tri kuće napravila, a dobijala sam dnevno 400 dinara, od kojih ni pristojan šampon ne možeš da kupiš - objašnjava Vera za Telegraf.rs.

Najgore maltetiranje doživela je kada ju je grupa mladića, koja je nosila policijske značke, pokupila na ulici i odvezla do Surčina, gde su je vezali i redom silovali. Da li su to bili stvarni policajci, nije sigurna, ali se dobro seća zlostavljanja od strane ekipe interventne policije.

- Interventna me je pokupila i odvela u šumu, tamo su me silovali, plašili su me da će naterati psa da me siluje i rastrgne, gurali su mi flaše u vaginu. A uhapsili su me samo zato što sam posedovala dva kondoma, kao da nisam žensko koje jednostavno nekad može poželeti seks - kaže Vera A.

Na pitanje da li se nekom žalila za zlostavljanje koje je pretrpela, Vera kaže da jedino možda da piše "upravi vodovoda", jer se svima drugim obraćala. Policija često od devojaka nastoji da napravi doušnike, koji bi otkrivali makroe i dilere droge. U slučaju pristanka na saradnju, devojkama se ne nudi zaštita i prepuštene su same sebi da izađu na kraj sa odmazdom podvodača.

Pola života je provela u zatvoru, gde su uslovi katastrofalni.

- Shvatila sam da hapšenje mogu jedino da sprečim ako nabavim helikopter. Policija me uhapsi kada god me sretnu. Uslovi za zatvorenice koje su osuđene po prekršajnom postupku su užasni, a komandirke se prema nama ponašaju kao prema najgorem ološu.

Vera A. završila je osnovnu školu i pekarski zanat, gde teško dobija priliku da radi. Zbog načina života koje su vodile, prostitutke često imaju tetovaže ili tragove upotrebe narkotika i alkohola, te nemaju mnogo prilika za zapošljavanje.

- U devetom mesecu sam usled velikih batina izgubila bebu. A možda je tako i bolje jer svoje dete ne bih mogla da izdržavam niti da vodim na posao sa sobom. O sirotištu ne bih razmišljala jer znam šta to znači i koliko  je odrastanje na taj način bolno - završava svoju priču Vera, koja se nada da će najavljenom dekriminalizacijom prostitucije bar dobiti mogućnost da živi svoj život ovako kako joj je postavljen, bez dodatnog maltretiranja, jer drugog izbora nema.

(Lj. Vučetić)