Na ovom poslu je zarada veća nego kad uložite novac u banku
Posle Novog Sada, Šapca, Stare Pazove, Pančeva, ulazak u posao najavljuje i Knjaževac
O municipalnim obveznicama gradova i opština godinama se govori, ali tek pet lokalnih samouprava kapitalne projekte finansira emitovanjem hartija od vrednosti.
Preporučujemo
Banke u Srbiji nemaju obavezu zamene: Ako imate pocepane evre, moraćete van zemlje po nove
U Kragujevcu pomama za krađom tegova sa kanti za đubre: Nijedan grad ne može tom brzinom da popravlja štetu i kupuje nove korpe (FOTO)
Forum mladih lidera Srbije YES! od 26. do 28. maja na Zlatiboru
RASTE KREDITNI REJTING SRBIJE: Evo kako se to u praksi odražava na OBIČNE GRAĐANE!
Posle Novog Sada, Šapca, Stare Pazove, Pančeva, ulazak u posao najavljuje i Knjaževac. Mnogo je prednosti, proces je moderan, a kamate povoljne. Međutim, finansijsko tržište u Srbiji nije razvijeno, pa izostaje berzanska trgovina akcijama gradova i opština, poput one u filmovima, koja bi čitavom procesu dala pravi smisao.
Knjaževac - ambiciozan grad. Sve je spremno za prve municipalne obveznice koje će biti ponuđene građanima. Lokalna samouprava prvo će da ih upita šta žele da se gradi i rekonstruiše u njihovoj sredini.
- Fizička i pravna lica moći će da zarade kupovinom municipalnih obveznica jer je projektovana kamata za municipalne obveznice negde na sredini između kamata na štedne uloge i kamata na kreditne plasmane - kaže predsednik Opštine Knjaževac Milan Đokić.
Da je emitovanje ovih obveznica dobar posao, prvi se uverio Šabac, kada je pozvao privredu i građane da ulože u izgradnju bazena. Realizovana je emisija vredna 400 miliona dinara, a moglo je da se proda i više. To je podstaklo Staru Pazovu. Dva puta izdate su municipalne obveznice, polovinu druge tranše, vredne 125 miliona, kupili su meštani i izgradili obdanište u Belegišu, centar Nove Pazove i kuglanu u Golubincima.
- Mi smo videli tu jedan način kako bismo privukli građane da investiraju svoj novac u vidljive projekte i značajne projekte za društvenu zajednicu. A pored toga građani su mogli da dobiju mnogo veći iznos nego što je na oročenu štednju u bankama, kamata je bila u konkretnom slučaju kod nas tada šest odsto - kaže Marina Savić, zamenica predsednika Opštine Stara Pazova.
Situacija je, međutim, sada drugačija. Kamate više nisu tako visoke. Čime opštine garantuju da će građanima uloženi novac da se vrati?
- Pa prvenstveno se garantuje budžetom opštine - kaže Marina Savić.
U slučaju Stare Pazove to je u redu, međutim, baš zbog budžeta, opštine se i dalje bojažljivo upuštaju u emitovanje obveznica. Ulagači ne veruju mnogo u opštinske kase.
- Postoji dokument koji se radi u prvim fazama izdavanja koji se zove prospekt u slučaju javne ponude, odnosno informacioni memorandum u slučaju privatnog plasmana i to je dokument koji pokazuje potpuno finansijsko zdravlje lokalne samouprave. Tako da se svakako za ovaj vid zaduživanja odlučuju one lokalne samouprave u kojima je finansijska situacija na najboljem mogućem nivou - navodi Dunja Naić iz Stalne konferencije gradova i opština.
Opštine se radije odlučuju za bankarske kredite i zbog komplikovanih procedura. Stručna javnost, međutim, glavni problem vidi u tome finansijsko tržište nije razvijeno.
- Osnovna prednost municipalnih obveznica sa aspekta vlasnika u odnosu na depozit u banci jeste da vi imate sekundarno tržište da možete prodati te obveznice na berzi. Dakle ne morate čekati pet do deset godina koliko je rok njihovog dospeća, već možete pre roka prodati te obveznice u slučaju da imate te potrebe - kaže broker Nenad Gujaničić i dodaje da se to kod nas dešava u veoma maloj meri.
Procenjuje se da bi komunalna infrastruktura Srbije drugačije izgledala kada bi se više verovalo municipalnim obveznicama. Građani bi ih kupovali, umesto što, prema nekim podacima, više od 8,5 milijardi evra leži na štednim knjižicama.
(Telegraf.rs / RTS)