Proterani Srbi nisu dobrodošli: Miodrag Linta najstrašnije osudio odluku Hrvatske o rušenju srpskih kuća

Pre uklanjanja ruševina miniranih srpskih kuća i privrednih objekata treba uvrditi ko su nalogodavci i počinioci terorističkih akcija

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je danas, kao poslednje brisanje traga Srba, odluku vlasti u Gospiću da Srbi sami treba da plate rušenje i uklanjanje uništenih i oštećenih kuća.

VAPAJ SRBA: Kuća mi je spaljena u Hrvatskoj, a sad ja moram da im platim što su je uništili (FOTO)

- Jasno je kao dan da glavni motiv vlasti u Gospiću i nizu drugih hrvatskih gradova da uklone srpske ruševine, nije briga za javno zdravlje građana, već nastojanje da se izbegne materijalna i krivična odgovornost i pošalje poruka da proterani Srbi nisu dobrodošli - navedeno je u saopštenju.

Linta podseća da Hrvatska već niz godina uklanja ostatke miniranih srpskih kuća i privrednih objekata u Gospiću i drugim gradovima bez pismene saglasnosti njihovih vlasnika.

On smatra da bi "pre uklanjanja ruševina miniranih srpskih kuća i privrednih objekata trebalo uvrditi ko su nalogodavci i počinioci terorističkih akcija".

Hrvatska bi trebalo da stvori zakonski okvir da oštećeni vlasnici mogu u sudskom postupku da ostvare pravo na naknadu štete, stoji u saopštenju.

Linta poziva Ministarstvo spoljnih poslova Srbije da traži od Hrvatske da prekine sa praksom uklanjanja ostataka miniranih srpskih kuća i privrednih objekata u Gospiću i drugim gradovima bez pismene saglasnosti njihovih vlasnika i da upozna Evropsku uniju i druge međunarodne organizacije da Hrvatska krši načelo nepovredivosti vlasništva.

- Pored toga, Hrvatska na taj način sprečava postupak utvrđivanja počinioca terorističkog čina s ciljem da vlasnici definitivno izgube pravo na novčanu odštetu - naveo je Linta.

- Pošto istražni postupci nisu završeni i vlasnici nisu pristali na uklanjanje ruševina to znači da niko bez saglasnosti vlasnika ne bi smio da interveniše na privatnom posedu - kazao je Linta, napominjući da je, nažalost, praksa potpuno drugačija.

/Tanjug)