Ako se ne zaštiti prelepo Hutovo blato, nestaće za 35 godina (FOTO)
U okviru obeležavanja Dana Hutovog blata u subotu je upriličena akcija čišćenja parka kojoj su se odazvali brojni volonteri
Područje Hutovog blata kod Čapljine u Hercegovini, koje je nekada bio dom pticama selicama i endemskim vrstama riba, sada je pretrpano korovom.
Preporučujemo
Nova pravila u Sarajevu: Zabranjeni alkohol i cigarete, poželjne ove frizure - na Kliničkom centru
Policija na ulicama Zagreba i Splita: Narod šeta u znak podrške nerođenoj deci
ZELENA VODA TEKLA REKOM: Ljudi prvo bili u čudu, a onda su saznali šta se dešava (FOTO)
U okviru obeležavanja Dana Hutovog blata u subotu je upriličena akcija čišćenja parka kojoj su se odazvali volonteri iz studentske organizacije AIESEC, Srednja škola Čapljina, Vatrogasna jedinica Čapljina, pripadnici Oružanih snaga BiH te ekološka sekcija Močvara.
Svi su učesnici akcije pokazali su predanost u očuvanju Hutovog blata za buduće naraštaje te uputili poruku nadležnim institucijama o važnosti očuvanja Hutovog blata prilikom donošenja značajnih odluka koje utiču na tu močvaru, saopšteno je iz Svetske organizacije za zaštitu prirode - WWF.
Ovom prilikom WWF je još jednom upozorio kako se izgradnjom hidroenergetskog sistema u slivu reke Trebišnjice taj močvarni ekosustav dramatično menja.
- Izgradnjom brane na bivšoj reci Matici i nizom nasipa, svitavsko područje pretvoreno je u rezervoar hidroelektrane Čapljina. Nerealno je ili čak nerazumno planirati prestanak rada ovih hidroenergetskih postrojenja kako bi se obnovio močvarni ekosustav, ali jednako je tako nerazumno da taj isti hidroenergetski sistem ne poduzima konkretne mere kako bi ublažio negativne uticaje svojih operacija u Parku prirode Hutovo blato - kazao je Zoran Mateljak, predstavnik WWF-a u BiH.
Nestaje močvarno područje, što uzrokuje ogromne gubitke bioraznolikosti, npr. broj ukupno registrovanih ptičjih vrsta smanjio se za 31 posto od 1970.
Mateljak je istakao kako je Hutovo blato zaštićeno na nekoliko nivoa i da je njegovo očuvanje odgovornost više državnih tela.
- Osim što je prepoznala Hutovo blato kao nacionalni spomenik, država Bosna i Hercegovina se međunarodnim pristupanjem Ramsarskoj konvenciji obvezala na njegovo očuvanje - podsetio je Mateljak.
S obzirom na ogromne štete koje se godinama nanose Hutovom blatu, ove je godine Dan Parka prirode obeležen na drugačiji način - pokrenuti su radovi na revitalizaciji ekosistema.
Za tu su priliku korištene mašine koje Hutovo blato poseduje, ali zbog nebrige nadležnih i ignorisanja tog problema od strane elektroprivrede, nisu osigurana sredstva za stalni rad tih mašina.
- Želimo ukazati na aktivnosti koje je neophodno provesti kako bismo obnovili ekosistem Hutovog blata. Ako se ne preduzmu hitne mere u cilju revitalizacije deranskog područja, može se očekivati potpuni gubitak močvarnog ekosistema ovog područja u narednih 35 godina - izjavio je direktor Parka prirode Hutovo blato Nikola Zovko.
(Telegraf.rs/radiosarajevo.ba)