Vazduh je tihi ubica ljudi: U ovim državama je najsmrtonosniji, a na Balkanu je stanje alarmantno! (STATISTIKA)

Svetska zdravstvena organizacija kaže da zagađenje vazduha predstavlja veliki ekološki i zdravstveni problem, koji utiče i na razvijene zemlje, ali i na one u razvoju

Poslednjih nekoliko godina aktivno se priča o tome kako ljudi trebaju da više vode računa o životnoj sredini, a često se organizuju i predavanja i radionice kako bi se što više podigla svest ljudi. Naučne organizacije svojim istraživanjima značajno doprinose da se situacija promeni. Jedna od najvećih opasnosti sa kojima se čovečanstvo trenutno suočava jeste zagađenost vazduha, a njegove posledice mogu biti i više nego strašne.

Preporučujemo

Pogledajte mapu toksičnosti Evrope i sveta: Dve države sa Balkana su među najgorima (FOTO)

Svetska zdravstvena organizacija je juče objavila svoj godišnji izveštaj u kojem navodi kolika je stopa smrtnosti na 100.000 stanovnika od zagađenja vazduha.

Tako je recimo u Velikoj Britaniji ta stopa iznosi 25.7, u Brazilu 15.8, Meksiku 23.5, u Argentini 24.6, a u SAD 12.1. Šveđani udišu najčistiji vazduh na svetu pa je stopa smrtnosti ovde samo 0.4.

Situacija na Balkanu je po ovom pitanju izuzetno loša pa je stopa smrtnosti u Srbiji od zagađenja vazduha 137.3, a lošiji od nas su Makedonci 137.5, Crnogorci 137.6 i Bosanci sa neverovatnih 230.6. U nešto boljoj situaciji su Hrvati sa 79.9 i Slovenci 36.7.

Od zagađenosti vazduha je umrlo oko tri miliona ljudi širom sveta i to uglavnom u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

Bogate evropske zemlje imaju visok nivo zagađenja vazduha, koji se meri u mikrogramima sitnih čestica zagađivača (PM 2.5) za svaki metar kubni vazduha, koji je izložen zagađenju iz različitih izvora.

Ta brojka za Veliku Britaniju iznosi 12.4, u Švedskoj 5.9, za Španiju 9.9, dok je u Fransuskoj 12.6. Nemačka ima lošiji vazduh od Velike Britanije, a nivo zagađenja je 14.4, dok je ta brojka u SAD 8.4.

Naš region ni u ovom slučaju nema baš čime da se pohvali. Nivo zagađenja vazduha u Srbiji je 21.4, u Crnoj Gori 24.3, u Makedoniji 42.7, a u Bosni neverovatnih 55.1. Opet su Hrvatska i Slovenija na boljoj poziciji, sa nivoom zagađenja od 20.3 i 19.4.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da zagađenje vazduha predstavalja veliki ekološki i zdravstveni problem, koji utiče i na razvijene zemlje, ali i na one u razvoju.

Oni smatraju da su nacionalne i međunarodne politike ključne za rešavanje ovog problema.

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi.

Do zagađenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske čestice čađi i prašine oslobađaju u Zemljinu atmosferu, što izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha. Ponekad ove čestice dospevaju u atmosferu prirodnim putem, na primer oslobađanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara. Ipak, mnogo češće je slučaj da one dospeju u atmosferu kao posledica čovekovih aktivnosti.

Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja vazduha. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije, ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ.

Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi oslobađanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-zagađenja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.

(Telegraf.rs/ A.T.)