Deluje kao obična reka, a u stvari može da donese bogatstvo: Budućnost Srbije osim u uglju jeste i u vodi (FOTO)

- Energetska strategija Srbije predviđa da se proizvodnja struje preko hidropotencijala podigne sa aktuelnih 43,5 na oko 400 megavat sati do 2030. godine, što je deset puta više - rekao je Knap

Hidropotencijal je pored uglja jedan od najvažnijih izvora energije, trenutno čini jednu trećinu proizvodnje struje u Srbiji, ali postoji i veliki neiskorišćeni hidropotencijal od 1.000 gigavati godišnje, rekao je danas izvršni član upravnog odbora, Nemačko-srpske privredne komore, Martin Knap.

Preporučujemo

Počela obnova HIDROELEKTRANE "Zvornik": Ulaganja za veću snagu i duži radni vek!

On je na konferenciji Tehnologija i oprema za male hidroelektrane u Srbiji i Crnoj Gori rekao da je cilj da hidropotencijal bude još više iskorišćen u budućnosti, kako bi postao još značajniji izvor energije.

- Energetska strategija Srbije predviđa da se proizvodnja struje preko hidropotencijala podigne sa aktuelnih 43,5 na oko 400 megavat sati do 2030. godine, što je deset puta više - rekao je Knap.

On je dodao da je za ostvarenje tog cilja neophodno učešće i drugih aktera osim EPS-a.

- Neke reke imaju međudržavni karakter, pa je neophodno da se korišćenje hidropotencijala na njima uredi međunarodnim dogovorima - naveo je Knap.

On je istakao da postoje i manje reke poput Toplice, Crnog Timoka, Studenice, Mlave, čiji potencijali mogu biti iskorišćeni, ali koje su i deo sistema za vodosnabdevanje.

Vođa ovog projekta i predstavnik Nemačko-srpske privredne komore, Stevan Ðurić rekao je da se ovaj projekat održava pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije i energije Nemačke.

- Cilj projekta je da spojimo nemačke kompanije koje se bave određenim temama, a to su najčešće teme obnovljive energije i energetske efikasnosti sa srpskom privredom -  rekao je Ðurić.

On je dodao da je tema obnovljivih izvora energije sve više aktuelna, a da je jedan od ciljeva projekta i da pomogne ispunjavanje EU direktive koja treba da bude ispunjena do 2020. godine.

- Ne postoji velika saradnja Nemačke i Srbije što se tiče ove oblasti, nemačke kompanije nisu zastupljene, ali konferencije poput ove su pokušaj da razbudimo tu sardnju i da probijemo led - zaključio je Ðurić.

Direktor departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, Boris Dumnić rekao je da je cilj ovakvih skupova da se na jednom mestu skupe ljudi iz ove oblasti kako na teritoriji Srbije i Crne Gore tako i privredna društva i predsavnici vladinog sektora iz Nemačke.

- Govornici Srbije i Crne Gore treba da daju presek stanja kako vezano za regulativu tako i za proces sticanja dozvola, prirodni potencijal i opšte stanje sektora. Nemci treba da predstave najnovija tehnička i tehnološka dostignuća i da se vidi kako ta dostignuća mogu da se primene u Srbiji i Crnoj Gori kako bi se ovaj sektor dalje razvijao - rekao je Dumnić.

On je dodao da u Srbiji postoji nekoliko izgrađenih objekata, i da je snaga malih hidroelektrana izgrađenih u pogonu preko 40 megavata.

- Jedan od ključnih problema za intezivniji razvoj ovog sektora u Srbiji je postojanje neadekvatnog katastra lokacija. Katastar postoji, ali urađen je davno i ti podaci nisu relevantni jer su se od tog trenutka do danas jako promenile hidrološke prilike kao i imovinsko pravni odnosi - istakao je Dumnić.

On je dodao da je dobra vest što je u toku izrada novog katastra lokacija koji će sagledati sve postojeće hidroelektrane, sve male hidroelektrane čija je izgradnja u toku, kao i sve one potencijalne lokacije gde se mogu graditi ova postrojenja.

- Razlika između male i velike hidroelektrane je zakonski određena, za malu hidroelektranu smatra se elektroenergetski objekat koji koristi energiju vode za proizvodnju električne energije čija je instalisana snaga do 30 megavata - zaključio je Dumnić.

(Telegraf.rs / Tanjug)