Klijenti bi da tuže banke za proviziju, a banke kažu da su klijenti "u zabludi"!
"Svuda u bankarskoj praksi postoji institut naplate troškova obrade kreditnog zahteva", kažu u Udruženju banaka Srbije
Već izvesno vreme aktuelno je pitanje - Da li banke imaju pravo da po zakonu naplaćuju naknadu za obradu kredita. I dok jedni kažu da nemaju, drugi tvrde da imaju, treći su u dilemi... Poslednjih dana veliko je interesovanje klijenata da tuže banke što su im naplatile ovu naknadu.
Sve što bi trebalo da znate uoči podizanja stambenog kredita u bankama
Naime, visina ove provizije koju banke odbiju od odobrenog kredita odmah po njegovoj isplati zavisi od visine odobrenog kredita, a kreće se u razmaku od 0,5 do 3 odsto.
Organizacija potrošača "Efektiva" smatra da "banke nisu smele da naplaćuju ovu proviziju, te da je sudskim putem moguće povratiti taj novac". Članovima njihovog udruženja obezbedili su besplatnu pravnu pomoć.
"Tuži se za povraćaj tog novca, uz pripis zatezne kamate. Na klijentu je da plati sudsku taksu (kreće se u rasponu od 2.000 do 15.000 din, u zavisnosti od visine štete). Ova taksa mu se nakon uspešno okončanog spora refundira - stoji u saopštenju "Efektive".
Ovim povodom oglasilo se Udruženje banaka Srbije koje je saopštilo da je poslovanje banaka u Srbiji u potpunosti usaglašeno sa evropskim pravnim okvirom i savremenom bankarskom i finansijskom praksom, što važi i za pomenuti trošak obrade kreditnog zahteva.
Jedan od članova Zakona o obligacionim odnosima definiše formu i sadržinu ugovora o kreditu i uslovima davanja, korišćenja i vraćanja kredita koji, između ostalog, uključuju i troškove obrade kredita kao sastavnog dela navedenih uslova iz člana 1066. (dopuštena je naplata troškova obrade kreditnog zahteva).
Drugi, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, član 19. kao posebni zakon (lex specialis) propisuje kao jedan od obaveznih elemenata ugovora o kreditu "vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive.
"Svuda u bankarskoj praksi postoji institut naplate troškova obrade kreditnog zahteva. Ukazujemo da se radi o uobičajenom ekonomskom i pravnom terminu koji predstavlja sastavni deo procesa odobrenja usluge i koji je i u drugim jurisdikcijama regulisan na potpuno isti način kao i u Republici Srbiji.
Troškovi obrade kreditnog zahteva se mogu odrediti kao procenat od iznosa kredita ili kao apsolutna vrednost što zavisi od vrste kredita, iznosa kredita, kreditne sposobnosti i mnogih drugih faktora koji utiču na cenovnu politiku banke", kažu u UBS, a na kraju dodaju:
"Potpuno su neosnovane konstatacije o pravnoj ništavnosti troškova obrade kreditnog zahteva. Na takav način se bez bilo kakvog osnova stvara negativna klima i podstiču nerealna očekivanja koja mogu dovesti u zabludu ne samo klijente banaka, već i celokupnu javnost".
(S.V.)