Selo moje lepše od Pariza: Igor (25) ni za šta na svetu ne bi otišao iz svog rodnog mesta
Stariji meštani se često oslanjaju na mlade ljude za pomoć oko najobičnijih stvari
Danas je retko naći mlade ljude koji ostaju da žive na selu uprkos svim preprekama. Igor (25) odlučio je da ispriča kako izgleda njegova svakodnevnica i da li je ikada pomislio da migrira u grad.
Stariji meštani se često oslanjaju na mlade ljude za pomoć oko najobičnijih stvari i oni im izlaze u susret kad god su u mogućnosti.
Igor smatra da se sve vrti oko ljubavi. Ako neko voli selo, ostaće tu ili će ga bar posećivati često, a ako ne voli, sve je džaba. On misli da su njegovi vršnjaci u gradu definitivno uskraćeni za zdrav život u smislu zagađenosti vazduha.
Školu je završio u obližnjem gradiću, Boljevcu, koji je udaljen od Krivog Vira 20 kilometara. Čini mu se da zna put do tamo napamet, ali su ta putovanja bila zabavna jer su se svi međusobno znali u autobusu.
- Više puta sam razmišljao da se preselim, ali stalno govorim sebi "neka još malo" i evo još uvek sam ovde. Glavna prednost život na selu je što si svoj na svome, a mane konkretno u mom Krivom Viru velika udaljenost od grada i mali broj stanovnika. Selo u Srbiji generalno ima lošu perspektivu i u svakom smislu u celoj zemlji će biti loše dok se ono ponovo ne uzdigne - rekao je Igoir za "Noizz".
Što se izlazaka tiče redovni su gosti u najbližim većim mestima.
- Imamo "omladinsku prostoriju" koja je glavna zabava zimi, ali i tokom čitave godine. Leti je glavna atrakcija seosko kupalište Vrelo. Tad se skupe svi, oni koji rade i strudiraju u drugim gradovima i selo živne. Nažalost, u selu ima jako malo naših vršnjakinja i devojaka generalno. Devojke baš i ne vole selo i gledaju koliko god mogu da izbegnu život tu - priča Igor.
Na pitanje da li je teško zabavljati se sa devojkom na relaciji selo-grad Igor kaže da ništa nije teško kad je neko zaljubljen. Mada ni finansijski nije baš podnošljivo, ali mu to nije važno.
S obzirom na to da radi mehaniku sa ocem i bratom leto je i zbog količine posla najbolje, a ne samo zbog klime. Slabo rade poljoprivredu jer se to u njihovom kraju uopšte ne isplati.
- Nisam neki ranoranilac, ustajem oko 8-9, doručkujem i idem u radionicu. Oko 3 napravim pauzu za ručak i onda opet radim do 6. Posle toga je okupljanje u selu ili idemo u Boljevac što je postalo često u zadnje vreme - kaže Igor.