Ogrebano mi je lice, obrazi otečeni od šamaranja. Na vratu imam masnicu: Potresne reči Aleksine mame (FOTO)

U znak sećanja na Aleksu 10.05.2017.godine, Aleksina mama

Danas je tačno šest godina otkako je skokom sa trećeg sprata zgrade sebi život oduzeo Aleksa Janković (14) iz Niša, i na taj način prekinuo vršnjačko nasilje koje je trpeo skoro godinu dana.

Preporučujemo

Majka malog Alekse ostavila potresnu poruku na Fejsbuku i nestala: Nemojte me tražiti... neću biti tu... (FOTO)

ZBOG PRIČE O ALEKSI NASILNIK SE POKAJAO: Neverovatna ispovest oca dečaka koji se UBIO JER SU GA MALTRETIRALI u školi (VIDEO)

Njegova majka Dragana Janković na ovaj tužan dan sinu je napisala esej koji je publikovala na društvenoj mreži Fejsbuk. U njemu ona potresnim rečima podseća na sve muke koje je Aleksa preživeo, pita zašto krivci nisu kažnjeni, zašto još nema Aleksinog zakona da zaustavi stradanje još nekog Alekse.

Esej o Aleksi, kako ga je nazvala prenosimo u integralnoj verziji.

- Draga moja Srbijo, zemljo mojih predaka mojih roditelja, mene, mog supruga, moje dece, mojih prijatelja i poznanika ... Aleksina Srbijo! Zemljo dobrih, loših, siromašnih, bogatih, zdravih, bolesnih, srećnih, nesrećnih, iskrenih, neiskrenih, odgovornih neodgovornih, jakih i slabih....Poštenih i lažova.

Srbijo moja, gde nestadoše hrabri pravedni i saosećajni ljudi?

Srbijo, gde NESTADE....to da se na pitanje odgovori odgovorom, da se za zlo naplati kazna, da se za neučinjeno podnose raporti, da se za nedela i zločin obeleže krivci?

Gde je napredak i boljitak savladana lekcija i naučeno gradivo, gde je početak .....ne ili je možda samo kraj!?

Gde nestade i to malo pravde za Aleksu???

Ogrebano mi je lice, obrazi su mi poduli od šamaranja. Na vratu mi stoji masnica od zahvata rukom. Ispod plave svilenkaste kose sve mi je naduveno od pesnica, imam hematome i ogrebotinu na čelu. Prilmila sam infuziju. Koleno i deo noge mi je u gipsanoj longeti hramljem dok hodam. Već par dana posećujem rehabilitaciju, radim vežbe. Imam nagon na povraćanjem i povraćam. Sumnjaju na potres mozga žele da ostanem u bolnici, zakazuju mi magnet za mesec juli. Naočare su mi polomljene od udaraca glave u beton na čelu imama masnicu.

Noću se budim ne mogu da zaspim hodam po kući. Budim se i trzam na svetlo u sobi. Prete mi stalno, čekaju me, prave mi zasede. Patroliraju mojom ulicom i govore mi da će me na mesto prebiti ako nekome kažem. Ne jedem, ne pijem! Plačem sama ....

Mažem ruke kremom da sakrijem opekotine od "domestosa".

U srcu mi je teško govore mi ružne reči. Gledam u zid i plafon preispitujući sebe... Jesam li?

Obilazim lekare razgovaram sa njima ... Radim psihotest u kome sam jako uznemirena uplašena brinem za sebe i svoje.

U školi sam sa pozitivnim ocenama ... Osim što imam 3 iz vladanja.

Mesec je MAJ ....jako sam tužna...

Odlučila sam da odem slomljena bolom jadom tugom, previše je to za moje maleno srce.

Oni ....ti NELJUDI što su me povredili uživaju u prvim majskim trešnjama....a sve trešnje bile su moje.

A ja pitam tebe SRBIJO MOJA?

JESAM LI JA "ALEKSA" ESEJ ILI SIMBOL OTPORA?

JESI LI KAZNILA SRBIJO SVE KOJI SU KRIVI, RADE DALJE U PROSVETI bez trunke srama i stida?

KAKO SI IH KAZNILA SRBIJO, tako što napreduju, avanzuju, pedagogišu, demagogišu, putuju, postaju najbolji saradnici u prosveti.

JESI LI obećala ALEKSIN ZAKON zbog druge dece kao odbrana od svih oblika nasilja?

ZAŠTO NEMA ZAKONA...???

Još koliko godina treba da prođe...

U znak sećanja na Aleksu 10.05.2017.godine.

Aleksina mama

(Telegraf.rs)