Preminuo ambasador Srbije Oliver Potežica!

Preminuo je posle teške saobraćajne nesreće koju je imao pre nekoliko dana u Tunisu

Ambasador Srbije u Libiji Oliver Potežica preminuo je jutros oko pet sati posle teške saobraćajne nesreće koju je imao pre nekoliko dana na službenom putovanju u Tunisu.

Preporučujemo

DA LI JE AMBASADOR BIO META TERORISTA?

On je bio hospitalizovan u bolnici u Susu.

Potežica je bio na odobrenom službenom putu za Tunis, neophodnom za funkcionisanje ambasade u Tripoliju, navedeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Potežica je bio sam u automobilu, sa kojim je sleteo s puta a u ovoj saobraćajnoj nesreći nije bilo drugih povređenih. Odmah je smešten u bolnici u Susu. Posle nesreće u kojoj je dobio brojne prelome i hematome, bio je u komi.

Automobil kojim je upravljao poslat je na veštačenje kako bi se utvrdilo da li je neko namerno izazvao određeni kvar. Ne isključuje se mogućnost da je bio meta terorističkih ili kriminalnih grupa.

INCIDENT U LIBIJI 

Nakon otmice dvoje službenika Ambasade Srbije u Libiji, koja je, kako se sumnja, bila usmerena na srpskog ambasadora, Oliver Potežica dospeo je u centar pažnje domaćih medija.

Na dan 8. novembra 2015. oko 14.15 po libijskom vremenu, odnosno oko 13.15 po srpskom, na izlasku iz libijskog grada Sabrata, došlo je do napada na kolonu od troje kola, u kojoj su bila dva vozila ambasade Srbije u Tripoliju i jedna kola u kojima je bio libijski državljanin koji je pratio kolonu baš u cilju bezbednosti i lakšeg prolaska.

Ambasador se nalazio u prvom vozilu, zajedno sa suprugom i sinovima od 14 i osam godina, dok su u drugom bili vozač ambasade Jovica Stepić i administrativni ataše ambasade Slađana Stanković, koji su oteti.

- Do napada je došlo tako što su napadači prvo inscenirali sudar, odnosno udarili su otpozadi u kola ambasade i kada je vozač pokušao da izađe i vidi šta se desilo, oni su ga bukvalno uvukli u jedna od kola. U napadu je učestvovalo najmanje dva vozila - ispričao je tada Potežica.

Prema njegovim rečima, napadači su zatim Slađanu Stanković ljubazno zamolili da izađe i uđe u ta druga kola i bukvalno su odmah nestali.

-U međuvremenu, dok su oni izlazili, mi smo zaustavili prva dva vozila i libijski državljanin koji je bio u pratnji i ja smo potrčali prema napadačima, u nameri da zaštitimo i da pomognemo našim ljudima, u nevolji – rekao je ambasador.

BIOGRAFIJA AMBASADORA

Potežica je rođen 1953. godine u Prijepolju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1976. godine sa prosekom 9,25. Završio poslediplomske studije na Pravnom fakultetu 1985, poslediplomske na Fakultetu političkih nauka 2006. i odbranio magistarski rad sa temom “Verske osnove Organizacije islamske konferencije”.

U profesionalnoj karijeri, prošao je sve diplomatske rangove i radio u brojnim organizacionim jedinicama ministarstva za spoljne poslove, najviše u Direkciji za Bliski istok i Afriku.

Kao diplomata, boravio je na službi u Ambasadi Jugoslavije u Iranu od 1985. do 1990. godine. Bio je šef misije i izvanredni i opunomoćeni ambasador Jugoslavije u Jordanu i Palestini (1996–2001). Govorio je engleski, francuski i farsi (persijski).

Bio je oženjen i ima petoro dece iz tri braka.

Autor je sedam knjiga i koautor četiri iz oblasti međunarodnih odnosa, spoljne politike i diplomatije, istorije i istorije diplomatije. Preveo je četiri knjige sa engleskog jezika i jednu sa farsija/engleskog. Objavio je iz istih oblasti 122 stručne i naučne studije, kao i 42 feljtona. Više autorskih studija o međunarodnim pitanjima prevedeno na nekoliko stranih jezika i objavljeno u inostranstvu.

Učesnik brojnih međunarodnih konferencija i naučnih foruma. Bio je predavač na više univerziteta i fakulteta, kao i stručni saradnik više institute i naučnih institucija. Sarađivao je sa više stranih naučnih instituticija, posebno u vezi sa pitanjima islama i Bliskog istoka. Nosilac je više stranih i domaćih stručnih i naučnih priznanja i nagrada.

Bio je član redakcija naučnih časopisa i publikacija “Međunarodna politika”, “Vojno delo”, “Treći program” ... Bio je i član Udruženja novinara Srbije i ranije Saveza novinara od 1983. godine.

Obavljao je ranije i funkcije potpredsednika Jugoslovensko–Arapskog Društva prijateljstva, predsednika Srpsko–Libijskog Društva prijateljstva, člana Upravnog odbora Srpsko–Sirijskog Društva prijateljstva, člana Saveta Srpsko–Iranskog društva prijateljstva, kao i počasnog predsednika Srpsko–Palestinskog Društva prijateqstva.

Obavljao je funkciju generalnog sekretara Centra za proučavanje religije i versku toleranciju iz Beograda, kao i mnoge druge funkcije u javnom i političkom životu.

(Telegraf.rs)