Đurđevdan slave i Srbi muslimanske veroispovesti: Pesma "Amanet od đeda" je dokaz za to
Poštovanje i veru u Svetog Đorđa, nisu zaboravili ni mnogi muslimani sa ovih prostora, oni koji su zbog ekonomskih razloga i danka u krvi prešli na islam
Prema hrišćanskom predanju, sveti velikomučenik Georgije, u narodu poznat kao sveti Đorđe bio je rimski vojnik poreklom iz Male Azije.
Preporučujemo
Danas je Đurđevdan: Ako danas ne grane sunce, to može da znači samo jedno!
Čuvena pesma "Đurđevdan" nastala je u VOZU ZA JASENOVAC: Ona je bila poslednji vapaj izmučenih Srba koji idu u logor smrti (VIDEO)
Za vreme vladavine cara Dioklecijana, kad je car 303. godine oganizovao progon hrišćana, Georgije je nesebično svoju imovinu delio siromašnima, oslobađao svoje sluge i robove, priznavši caru da je i sam hrišćanin.
Car je naredio da ga zatvore u tamnicu. Posle velikih muka postradao je za hrišćansku veru.
Svojim delom i žrtvom postao je mnogima zaštitnik. Slave ga Grci, Rusi, Bugari, Francuzi, Nemci, Italijani i drugi narodi. Postao je zaštitnik mnogih država i gradova Evrope.
Poštovan je kao zaštitnik vitezova, konjice, siromašnih, bolesnih, krstaških pohoda, kao pobednik i velikomučenik .
Veoma je slavan kod Srba. Sveti Đorđe je jedan od svetitelja koji se najviše proslavlja u Pravoslavnoj crkvi. Mnogi Srbi slave Đurđevdan kao krsnu slavu.
Poštovanje i veru u Svetog Đorđa, nisu zaboravili ni mnogi muslimani sa ovih prostora, oni koji su zbog ekonomskih razloga i danka u krvi prešli u islam.
Dokaz da je većina ovih muslimana srpskog porekla i pravoslavne provenijencije, uverava nas i pesnik Aliverić Tuzlak, svojom pesmom "Amanet od đeda", objavljenoj u "Bosanskoj Vili", listu za zabavu, pouku i književnost, u broju 9, od 15. maja, davne 1898. godine.
AMANET OD ĐEDA
U dolafu moga đeda
S desne strane u pretincu,
Kad još bijah griješno d`jete,
Viđeh malu ikonicu.
Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena,
Slika Đurđa mučenika.
Ja to onda nisam znao,
Zazir`o sam od aždaje,
Al s aždajom ko se bori,
Osjeć`o sam junak da je.
Zato samo, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe … ja se zbunih
A on reče: „Neka, neka!
Istog Đurđa ljubili su
Naši preci k`o svečari,
Pa zar ja đunah ljubit`
Što ljubljahu naši stari.
Al` ti n`jesi poljubio
Samo hader-ilijaza,
I poljubce si poljubio,
Svojih rahmet praotaca„
Tako đedo, – al on ode
Već odavno s ovog sv`jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.
Al ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s` držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ` ne smeta,
Da srbujem kako treba.
Pored petovekovne vladavine Osmanlija, ovdašnji muslimani, kao što je Aliverić Tuzlak, Mustafa Golubić, Muhamed Mehmedbašić, Osman Đihić, Skender Kulenović, Meša Selimović, Emir Kusturica i mnogi drugi nisu se stideli svog porekla, svojih korena, verovanja i običaja. Naprotiv, to su sa poštovanjem isticali.
(Telegraf.rs/Slobodna Hercegovina)