Kada bih svoj život ponovo živeo, napravio bih više grešaka: Borhesov savet za sreću
Uz kratke priče, po kojima je i najpoznatiji, Borhes je takođe pisao poeziju, eseje, nekoliko scenarija i mnoge književne kritike
Svako doba ima svoje heroje, ljude koji su za sobom ostavili neizbrisiv trag, a jedan od takvih je argentinski pisac Horhe Luis Borhes.
Čovek koji je obeležio 20. vek, koji živi i danas zahvaljujući delima koje je ostavio, zapamćen i po tome što je raj zamišljao kao biblioteku, čovek čijim se rečima uvek vraćamo.
Uz kratke priče, po kojima je i najpoznatiji, Borhes je takođe pisao poeziju, eseje, nekoliko scenarija i brojne književne kritike. Uređivao je antologije te je prevodio s engleskog, francuskog i nemačkog na španski. Njegovo slepilo (koje se pojavilo u odrasloj dobi, baš kao i kod njegovog oca) snažno je uticalo na njegov kasniji rad.
Borhes je živeo kroz veći deo dvadesetog veka, pa je na njega najviše uticao modernistički stil pisanja, a posebno simbolizam. Kao Vladimir Nabokov i nešto stariji Džejms Džojs, kombiniovao je interese za svoju rodnu zemlju sa širim interesima.
S njima je takođe delio višejezičnost i razigranost jezika, ali dok su Nabokov i Džojs, kako su postajali stariji, išli prema sve većim i kompleksnijim delima, Borhes ostaje veran minimalizmu.
Trenuci
Kada bih svoj život mogao opet proživeti,
Pokušavao bih da u sledećem napravim više grešaka,
Ne bih se trudio da budem tako savršen,
Više bih se opustio,
Bio bih gluplji nego što jesam,
Veoma malo stvari bih ozbiljno shvatio.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao, na više planina popeo,
Više reka preplivao, na još više mesta išao,
Na koju nikada nisam otišao,
Manje boba jeo, a više sladoleda,
Imao više stvarnih, a menje umišljenih problema.