Srbiji preti rumunski scenario: Stiže nam epidemija malih boginja, ako se ne promeni jedna stvar!

- Opasnost od epidemije se povećava sa smanjenjem imunizacije pa ako ostavimo stvari ovakvim kakve jesu, postoji veliki rizik da boginje koje su se pojavile u Rumuniji dođu kod nas na jesen - upozorava epidemiolog dr Predrag Kon

Ako se procenat vakcinisane dece do jeseni ne poveća, velika je verovatnoća da će Srbiju zadesiti epidemija malih boginja kao u Rumuniji, gde je ove godine od ove bolesti umrlo čak 23 dece upozorava epidemiolog Predrag Kon.

Preporučujemo

Sve manje dece vakcinisano protiv malih boginja, rubeola i zauški: U ovim gradovima Srbije je alarmantno!

Alarmantne informacije, preti nam bolest za koju su mislili da je iskorenjena: Epidemija malih boginja u Banatu, šire se uz granicu sa Srbijom

- Kada počnu epidemije, tada nam ne vredi da sprovodimo imunizaciu. Sada imamo značajno umanjenu vakcinisanost nego ranije. Kada je u pitanju MMR vakcina, ona je najviše pala u najvećim gradovima, a Beograd je sa 65 odsto obuhvata jedne generacije pao na neki svoj minimum. Otkada se primenjuje vakcina, nikada nije bilo tako. Opasnost od epidemije se povećava sa smanjenjem imunizacije pa ako ostavimo stvari ovakvim kakve jesu, postoji veliki rizik da boginje koje su se pojavile u Rumuniji dođu kod nas na jesen - tvrdi dr Kon za Blic.

On kaže da su se zarazne bolesti vratile u zemlji u kojima je prestala vakcinacija:

-  U Rusiji nakon raspada SSSR, usled nevakcinisanja za četiri godine 150.000 ljudi obolelo je od difterije, dok je 4.000 umrlo. Sada imamo situaciju da je u Rumuniji gde je broj vakcinisanih jako nizak prema preseku iz aprila obolelo 4.880 ljudi a čak 23 dece umrlo. Na ruku nam ide lepo vreme jer se manje šire respiratone infekcije pa imamo pola godine da se vakcinišemo, tačnije do jeseni. Kada se budu pojavile infekcije, najopasnije je da boginje idu u vrtiće jer, ako se deca ne vakcinišu, rizik se povećava deset puta.

Prošle godine samo u Beogradu 800 roditelja je odbilo da vakciniše decu, neracionalno se plašeći autizma. Da ne bi bilo epidemije neophodno je da obuhvat vakcinacijom u celoj Srbiji bude 95 odsto.

Kon kaže da veliki kašalj i danas postoji, ali ne u obliku epidemija, ali da ukoliko bi se prestalo sa vakcinacijom protiv ove bolesti moglo bi da dođe do smrtnih ishoda kod beba.

- Veliki kašalj nije ozbiljna bolest kod starije dece, a zaštita od vakcine traje od pet do 10 godina. Opasno je što sasvim mala deca dobijaju forme kašlja gde se zacenjuju i mogu da umru - upozorava dr Kon.

(Telegraf.rs / Blic)