25 godina od masakra u Dobrovoljačkoj: Brutalna ubistva koja se ne smeju zaboraviti, jedan od najvećih zločina u BiH (FOTO) (VIDEO)
Danas je još jednom poručeno da zločin u Dobrovoljačkoj ne sme biti zaboravljen. Prvi put je godišnjica obeležena u srpskom delu grada
U Miljevićima u Istočnom Sarajevu obeležava se 25 godina od stradanja pripadnika ЈNA u nekadašnjoj sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici.
Ove godine godišnjica se nije tradicionalno obeležila u Sarajevu u Federaciji BiH, zbog tenzija između kantonalnih i federalnih vlasti, koje nisu garantovale bezbednost učesnika. Zbog toga je u Istočnom Sarajevu u Hramu Svetog velikomučenika Georgija služen parastos, a nakon toga su položeni venci na Spomen-krst na Vojničkom groblju.
Danas je još jednom poručeno da zločin u Dobrovoljačkoj ne sme biti zaboravljen. Zvaničnici Republike Srpske poslali su jasnu poruku da je zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu jedan je od najvećih zločina u BiH, koji još uvek nema sudski epilog.
- Dobrovoljačka ulica je nesumnjiv ratni zločin i pokazuje da politički dogovor kojim su muslimani garantovali miran izlazak vojske iz Sarajeva, nije poštovan - poručio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Milenko Savanović, ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS, kazao je da su ove godine odlučili da obilježavanje stradanja pripadanika JNA bude samo u Miljevicima zbog nekorektnog odnosa vlasti u Sarajevu, koja već godinama nedozvoljava da se postavi spomen-obeležje sa imenima stradalih na mestu stradanja u bivšoj Dobrovoljačkoj.
- Možete zamisliti kolika je ta mržnja kada su u samom napadu od strane paravojnih muslimanskih formacija stradali, osim Srba, i pripadnici drugih nacija. Na tom mestu su poginuli i muslimani i Hrvati i Albanci. To govori o tome da je taj narod (muslimani) zahvaljujući toj državi postao konstitutivan od 1945. godine, ali su za tu njihovu konstitutivnost žrtvu dali Srbi. A i pored toga, videli ste ranije kolika je to netrpeljivost i mržnja prema pripadnicima srpskog naroda - rekao je Savanović.
Obeležavanju stradanja vojnika ЈNA prisustvovali su pored Milenka Savanovića, i delegacija Narodne skupštine koju čine potpredsednik parlamenta Sonja Karadžić Јovičević i narodni poslanici Marko Vidaković i Miroslav Brčkalo, kao i mnoi okupljeni građani, porodice nastradalih i sveštenici.
Sa druge strane, u nekadašnjoj sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici pripadnici Zelenih beretki obeležili su godišnjicu "odbrane glavnog grada BiH i stradanja poginulih pripadnika Armije BiH koji su dali svoje živote u odbrani domovine", prenosi Avaz.ba.
Veterani su položili venac i proučili Fatihu pored spomen-ploče stradalim saborcima kod mosta Drvenija u Sarajevu u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici. Pridružio im se i ministar za boračka pitanja Kantona Sarajevo Muharem Fišo.
Ratni komandant bataljona Vojne policije Dževad Topić Topa kazao je kako bi Sarajevo, da nije bilo mangupa u patikama, 2. i 3. maja 1992. godine sigurno palo.
- Bio je to dan 'D' za Sarajevo. Bilo je tu raznih jedinica i bilo je dosta neorganizovano, ali u svakom slučaju bez tih momaka u patikama Sarajevo bi palo - poručio je Topić okupljenim novinarima.
Podsetimo, početkom maja 1992. godine, zločin nad nedužnim vojnicima, oficirima i građanskim licima na službi u ЈNA, tokom dogovorenog mirnog povlačenja iz Sarajeva, počinili su pripadnici Zelenih beretki, Patriotske lige, MUP-a i Teritorijalne odbrane BiH.
Kolona vojnih vozila JNA, napuštajući Sarajevo, 3. maja 1992. godine, krenula je iz kasarne na Bistriku u kojoj se nalazila komanda tadašnje Druge vojne oblasti JNA. Izlazak kolone iz grada prethodno je dogovoren u zamenu za puštanje na slobodu dan ranije na aerodromu u Sarajevu kidnapovanog i zatočenog predsednika Predsedništva Republike BiH Alije Izetbegovića kojeg su zarobili pripadnici JNA dok se vraćao s mirovnih pregovora u Lisabonu.
U okršaju branilaca Sarajeva i pripadnika bivše JNA u tadašnjoj Dobrovoljačkoj, prema podacima Tužilaštva BiH, smrtno je stradalo sedam, a ranjeno 14 osoba. U jednom od poslednjih intervjua pre smrti 2002. godine, general Milutin Kukanjac, tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, koji je i naredio povlačenje JNA iz Sarajeva, potvrdio je da je u Dobrovoljačkoj 3. maja 1992. godine smrtno stradalo šest osoba.
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je u januaru 2012. obustavilo istragu protiv 14 osoba za slučaj "Dobrovoljačka". Među njima su bili penzionisani general Armije RBiH Jovan Divjak i ratni član Predsedništva RBiH Ejup Ganić. O slučaju "Dobrovoljačka" stav je dao i Haški sud koji je ustanovio kako je kolona JNA u Dobrovoljačkoj ulici bila "legitimna vojna meta".
Uprkos tome, vlasti iz Republike Srpske svih godina ostale su uporne u tvrdnjama da su u Dobrovoljačkoj ubijena 42 pripadnika ЈNA, 71 ranjen, dok ih je 207 zarobljeno.