Bili smo sa poslednjim čuvarom srpskog groblja na njegov 90. rođendan: Pre tri godine su me sahranili, ali i to sam preživeo (FOTO)

I danas, bez greške govori o istoriji koja se krije u humkama o kojima vodi računa više od pet decenija

Čuvar srpkog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu, Đorđe Mihajlović koji je do sada nekoliko puta sahranjivan, juče je napunio 90 godina.

- Pre tri godine su me sahranili u novinama, ali sam preživeo - kratko kroz osmeh rekao je gospodin Mihailović i podsetio na glasine koje su se olako širile društvenim mrežama poslednjih godina.

DEDA ĐORĐE DOBIO POMOĆNIKA: Poslednji Srbin na Zejtinliku zahvaljuje Srbiji!

ZEJTINLIK: Deda Đorđe ni ne zna da su ga mediji "sahranili"!

Uverio nas je da uprkos tolikim godinama, pamćenje jako dobro služi. I danas, bez greške govori o istoriji koja se krije u humkama o kojima vodi računa više od pet decenija. Ovog daleko poznatog starinu, godine nisu osamile. Rado govori sa svima, pa čak i po prezimenima raspoznaje ko odakle od Srba potiče. Dovoljno mu je samo reći prezime da bi on rekao da su koreni  iz Crne Gore, iliti Like, iliti Bosne...

Mihailović više od pola veka dočekuje i ispraća potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Pokazuje im gde su pohranjene kosti njihovih predaka i čuva humke svih osam hiljada srpskih stradalnika.

Na ovom mestu, inače,  sahranjeni su ostaci 8.000 srpskih junaka.

- U kosturnici u unutrašnjosti spomenika počivaju kosti 6.000 ratnika, a oko spomenika nalaze se grobovi još 2.000 vojnika. Pored srpskog groblja, nalazi se i 8.000 grobova francuskih vojnika, 3.000 Italijana, 2.000 Engleza i 400 Rusa - govori deda Đorđe.

Prvi čuvar groblja bio je Đorđev deda, solunski dobrovoljac Savo Mihailović, Srbin iz Grblja kod Boke kotorske. Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce, a potom ih je čuvao do svoje smrti 1928. godine. Posle smrti i sam se pridružio svojim saborcima, sahranjen je na Zejtinliku.

Njega je nasledio Đorđev otac, Đuro Mihailović, koji je tokom Drugog svetskog rata sačuvao groblje i njegove relikvije od nacističke pljačke. Kad je Đuro umro 1961. godine bio je sahranjen uz oca na Zejtinliku, a dužnost čuvara groblja pripala je Đorđu, poslednjem muškom potomku iz loze Mihailovića.

Tek kada je Đorđe preuzeo ovu dužnost, otkrio je dugo čuvanu tajnu koju mu je u amanet ostavio deda - gde su kosti Dragutina Dimitrijevića Apisa. One su bile u kripti u Zejtinliku.

Na toj kripti, kako je otkrio deda Đorđe pre dve godine, nije bilo imena, već samo broj 5027 sa napomenom da je tu sahranjeno N. N. lice.

Apisove posmrtne ostatke, zajedno sa kostima Radeta Malobabića i majora Ljube Vulovića, sa mesta gde su streljani preneo je na groblje u Zejtinlik upravo Đorđev deda. Kosti su stavljene u tri neobeležene kasete, jedna do druge, a Mihailovićev deda ih je kasnije obeležio da ne bi zaboravio.

Deda Đorđa Mihailovića, inače, naslediće Kraljevčanin Predrag Nedeljković (47) koji je odlukom Ministarstva za rad izabran za njegovog pomoćnika.

Đorđe Mihailović odlikovan je Ordenom srpske zastave drugog stepena i Ordenom Svetog Save prvog stepena, Raša Perić posvetio je pesmu čuvaru Zejtinlika, Đorđu Mihailoviću, "Maršira svu noć“. O deda Đorđu 2013. godine snimljen je dokumentarni film "Poslednji čuvar“.

Prošetajte Zejtinlikom u društvu Đorđa Mihailovića, pogledajte sve fotografije.

 

(Telegraf.rs/Milena Đorđević)