Ostavio je pesničku uspomenu na svoje tamničenje: Ovo su jedini sačuvani stihovi Gavrila Principa

Pesma je prvi put objavljena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata

Satrven mučenjima i batinama, provodeći svoje poslednje dane kao sužanj u tamnici u Terezinu, sada već poznata ličnost svetske istorije - Gavrilo Princip je ostavio jednu lepu, gotovo pesničku uspomenu na svoje tamnovanje.

Preporučujemo

Čuo sam tragične vesti da Srbija više ne postoji. Teško mom narodu: Poslednje reči Gavrila Principa i danas bole

Gavrilo Princip je bio okovan u mračnoj i ledenoj tamnici broj 1: Srbi ne znaju za ćeliju gde je umro, a tamo mogu da uđu za džabe (FOTO)

Na limenoj porciji u kojoj mu je zatvorski stražar kroz prozorče proturao dnevni obrok, Princip je zagrebao stih koji govori o herojskom prkosu nad trpljenjem nevolje.

Neki kažu da je stihove napisao kašikom, i to šifrovanom robijaškom azbukom u zid, kao poruku ostalim zatočenicima.

Pesma je prvi put objavljena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u "Zvonu", pod naslovom "Sarajevski atentat 1914".

Sarajevo, 1914.

Tromo se vreme vuče

I ničeg novog nema,

Danas sve ko juče

Sutra se isto sprema.

I mesto da smo u ratu

Dok bojne trube ječe,

Evo nas u kazamatu,

Na nama lanci zveče.

Svaki dan isti život

Pogažen, zgnječen i strt.

Ja nijesam idiot –

Pa to je za mene smrt.

Al’ pravo je rekao pre

Žerajić soko sivi:

"Ko hoće da živi nek mre,

Ko hoće da mre nek živi!"

U ćeliji, iznad nekoliko dasaka na drvenim nogarama koje su mu služile kao krevet, Gavrilo Princip je na zidu takođe zapisao poruku svog večitog trajanja.

"Naše će senke hodati po Beču

lutati po dvoru

plašeći gospodu".

(Telegraf.rs)