ŠTA JE TAČNO SNOB? Čak i seljak može da bude snob, da li ste to znali? (FOTO)

Navodno je u pitanju složenica od dve latinske reči, "sine nobilitate", što znači "bez plemstva", u smislu da imenuje niskorođenu osobu, onu iz nižeg staleža koja se ponaša kao "pokondirena tikva". Ovo nema uporište u dokazima. Zapravo je snob prvobitno korišćeno kao žargonski izraz za obućara

Svi ih znamo, ili mislimo da ih znamo. Nalaze se svuda i verovatno se kriju u svima nama, čekajući idealni trenutak da iskoče iz nas i razobliče nas pred drugima ali i pred samima sobom. Oni su snobovi i niko ih ne voli, retko ko će se uopšte i usuditi da prizna da je snob.

Preporučujemo

Ali, šta je snob i otkud ta reč potiče? Narodna etimologija kaže da je u pitanju složenica od dve latinske reči, "sine nobilitate", što znači "bez plemstva", u smislu da imenuje niskorođenu osobu, onu iz nižeg staleža koja se ponaša kao "pokondirena tikva".

Premda je ova hipoteza zbilja ingeniozna, dokaza u prilog nje nema. Zapravo prvo pisano pojavljivanje reči "snob" datira s kraja XVIII stoleća kada se žargonski koristila za obućara ili njegovog šegrta.

Otprilike u to vreme studenti na Kembridžu su počeli da je koriste, ali ne za studente koji nisu imali vlastelinske titule ili su bili skromnog porekla pa glumili da su plemićima ravni, već za sve ljude koji nisu bili studenti. 

Tek će nekoliko decenija kasnije, početkom XIX veka, "snob" početi da se kao reč koristi da opiše osobu skromnog porekla, kako poštenog delatnika koji zna svoje mesto u društvu tako i vulgarnog skorojevića koji se beskrupulozno pentra uz društvenu lestvicu imitirajući viši stalež.

Naravno, imajući ovo u vidu, vrlo je moguće da se fraza "sine nobilitate" pojavila u ovom ili u onom kontekstu, ali nije jasno zbog čega bi poslužila kao koren žargonske reči za obućara.

Vremenom se koncept snoba dodatno razvio pa bi se danas on mogao definisati kao osoba koja veruje da postoji korelacija između društvenog statusa i vrednosti čoveka, kao osoba koja misli da je superiorna u odnosu na pripadnike drugih (ili nižih) društvenih klasa i to vidljivo pokazuje iako je često i sama izdanak neke od tih klasa, na čemu god da podelu bazira (bogatstvo, obrazovanje, primarna vrsta rada, itd).

Zapravo je moguće, ne samo u teoriji već i u praksi, da svaka društvena grupa razvije snobovštinu. Ili barem nešto što podseća na snobovštinu. U Vajmaru početkom XIX veka pesnici su bili snobovi, a u Kini nakon komunističke revolucije to se može reći za seljake.

Uzrok tome je to što je primarni interes snoba isticanje svoje razlike u odnosu na druge, dakle — društvena distinkcija. Povezana sa osećajem superiornosti. S obzirom da se okolnosti i vrednosti menjaju, tako se menjaju i objekti snobovljenog obožavanja.

Ipak, snob je najčešće pripadnik buržoazije koji imitira plemstvo; snobovština se tako javlja kada se neki elementi kulture poimaju kao elitistički i aristokratski, a snob misli da će puko prihvatanje njihove mode, ponašanja, ukusa, pa čak i svetonazora i ciljeva, biti dovoljni da i sam postane deo više klase.

Skorojevići nisu nužno prva uspešna generacija; ako imitiraju aristokratiju mogu da budu i peta što se plemstva tiče, potpuno je svejedno jer plemstvu ne pripadaju.

(Telegraf.rs)