Pronađene kosti Srba koje su Turci pobili. Misteriozno groblje na brdu Svetinja uteruje strah u kosti (FOTO)

Kako je majdan kopan buldožerima, tako su kosti izlazile iz tla. Neke su stigle i na seoske puteve

U šumadijskom selu Čumić, u napuštenom kamenolomu, na površini zemlje leže stotine ljudskih kostiju za koje se veruje da su ostaci Srba koje su Turci ubili u zbegovima.

Preporučujemo

OVO SU GROBOVI VIZANTIJSKIH CAREVA: Porfirni sarkofazi, a u njima zlatne krune i dragulji (FOTO)

Kostiju je bilo i na seoskim putevima, jer su nasipani šljunkom iz kamenoloma. Meštani Čumića zbog toga žele da napušteni kamenolom najzad obeleže i postave veliki krst u čast nastradalima čiji se grobovi ne znaju.

Kamenolom je na jednoj od najviših tačaka u Srbiji, na čuvenom brdu Svetinja, nedaleko od Kragujevca. Kosti su otkrivene još pre nekoliko decenija, kada je počelo nasipanje seoskih puteva.

Meštani su našli kamen, radnici počeli kopanje, a onda su provirile kosti iz tla. Otkriveno je neobeleženo groblje.

Stevica Marković iz Čumića kaže da je mesto tokom kišnih dana nalik močvari, a kada je suvo vreme to je sablasna jaruga usred Svetinje. Najčešći posetioci su psi koji razvlače kosti iz neopojanih grobova.

Otkriveno neobeleženo groblje Srba koji su u zbegovima bežali od Turaka

- Meni su pričali moji, a njima njihovi stari, da su tu pobijeni Srbi koji su u zbegovima bežali od Turaka. Valjda je to bilo hiljadu četristo i neke godine. Narod se navodno sakrio u tom kraju, a Turci ih sustigli i sve ih pobili. Kako je tu kamenito tle, ni grobovi nisu mogli da budu previše duboki.

- Ko su bili ti ubijeni, ko ih je sahranio i da li su uopšte sahranjeni nikada nismo saznali. Pošto je Šumadija kasnije naseljavana, narod je to zaboravio. Sada imamo nameru da obeležimo majdan na Svetinji krstom, mi iz Čumića ili uz pomoć nekih dobrotvora -kaže Marković.

Zastrašujuće priče o groblju na brdu Svetinja

Stariji meštani ovog kraja sećaju se i danas zastrašujućih priča koje su slušali tokom detinjstva, a u vezi s grobljem na brdu Svetinja.

Živomir Petrović kaže da ni danas ne sme tuda sam.

- Ne smemo da idemo na Svetinju posle prvog mraka, ja ne bih da mi daš ne znam šta. Stari su pričali da se tu svašta priviđa, kao da sija vatra. Išao sam danju, nađoh ljudske kosti, delove vilice, a onda i ceo kostur. Noge su štrčale iz obale. Jezivo je to gledati, greh je - kaže Patrović.

Seljaci objašnjavaju da je kamenito brdo postalo majdan sedamdesetih godina prošlog veka, kada su seljaci tražili da im se asfaltiraju blatnjavi putevi.

Kako je majdan kopan buldožerima, tako su kosti izlazile iz tla. Neke su stigle i na seoske puteve, među kamenjem kojima su putevi nasipani.

Ježili su se meštani, ali je trebalo preko blatnjavih puteva nekako stići do glavnog puta Kragujevac- Beograd, objašnjava Milorad Božinović iz Čumića.

- Na putu su se, kada smo izručivali kamen, videle kosti. Lobanje, butne kosti, rebra. Ali, narod je vukao i dalje. U blatu je bio. Morao je iz te bede da se izvlači da bi se dohvatili asfaltnog puta. Niko tada nije ni znao da je pod kamenom bilo groblje - kaže Božinović.

Meštani svedoče da je u vreme kopanja kamena u majdanu, jedan čovek skupljao kosti u džakove i nosio ih i zakopavao na lokalnom groblju. Gde i pod kojim imenom, niko ne zna.

U Čumiću sada žele da ovo mesto obeleže krstom. Red je da se odužimo našim precima, kažu, i da se zna da tu leže nastradali Srbi.

(Marija Raca)