"Slavili smo Bajram, ali nikada se nismo stideli srpskog porekla": Na današnji dan pre 107 godina rođen je Meša Selimović

Porodična tradicija je znala za četiri gradske generacije Selimovića, u Bileći, bili su trgovci i zlatari, dalje se nije znalo, pa sam pretpostavljao da se tim zaboravom prikrivao hrišćanski koren

Jedan od naših najvećih najvećih pisaca, književnik čiji romani danas mnogima predstavljaju inspiraciju i riznicu mudrosti, rođen je na današnji dan, 26. aprila 1910. godine.

Preporučujemo

Reči Meše Selimovića o ulizicama i danas imaju veliku težinu: Obavezno ih pročitajte!

Mehmed Meša Selimović rodio se u Tuzli, preminuo je 11. jula 1982. a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Najpoznatiji romani su mu "Tvrđava" i "Derviš i smrt". Često je pisao o svom poreklu, pa je neretko nailazio i na osude okoline.

Kako piše Slobodna Hercegovina, Selimovići potiču  iz sela Vranjska u Hercegovini, od bratstva Vujovića. Navodno je bilo devet braće i dvojica su prešla na islam, kako bi štitili jedni druge, i od njih su Selimovići i Ovčine.

- Moji bliži preci su iz Bileće. Otac se rodio u Visokom, kad se porodica iz Bileće pokrenula prema svojima posedima na severoistoku Bosne.

- Kad sam 1972. godine naveo ovaj podatak (iz normalne radoznalosti i želje za otkrivanjem svog korena), neki intelektualci iz Bosne su mi to oštro zamerili. Rekli su otprilike: "Mnogi od nas tačno znaju svoje hrišćanske pretke, i mogli bismo da pokažemo i direktne dokumente. Ali čemu to? Šta bismo time postigli?"

- Ova zamerka i ovakvo pitanje moglo bi se postaviti povodom otkrivanja svakog istorijskog podatka. U ime čega zatvarati oči pred istinom? Time se ništa ne menja, kao što se nikakva ljaga ne baca na bosansko-hercegovačke muslimane ako se ukaže na njihovo poreklo - pisao je Selimović.

- Kod mene je ostala i jaka nostalgija za zavičajnim korenom, mada i Beograd veoma volim. Ja sam vezan za svoje bosansko i muslimansko poreklo, i uveren sam da je naša složenost izuzetno bogata stvaralačkim mogućnostima.

- Porodična tradicija je znala za četiri gradske generacije Selimovića, u Bileći, bili su trgovci i zlatari. Dalje od toga se nije znalo, pa sam pretpostavljao da se tim zaboravom prikrivao hrišćanski koren. Ne znam kako su se obogatili, ni kada. Znam kad smo osiromašili: pred Prvi svetski rat. Ali je otac posle rata opet imao veliku štalu lepih konja, i uspešno se bavio trgovinom.

- Prema deci otac je bio strog, ili najčešće ravnodušan. Brat, sestra i ja u njegovu sobu smo ulazili samo kad nas pozove, i tad smo išli kao na strašni sud. Dvaput godišnje morala su sva deca da uđu, na dva Bajrama, zbog čestitanja. Nije bio religiozan, ali smo slavili glavne verske praznike.

- Po nacionalnom osećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovetno porodično predanje o poreklu iz istočne Hercegovine - govorio je Meša sa ponosom o svom poreklu.

(Telegraf.rs)