Prejaki tekst Njujork Tajmsa iz 1993. godine: Kako su učeni ljudi napuštali Srbiju 90-ih

Mi dodajemo i, šta se promenilo do danas?

Srbija je devedesetih godina ostala bez više od milion uglavnom obrazovanih ljudi, koji su bežeći od rata, mržnje i siromaštva normalan život potažili u u belom svetu. Danas nema rata, ali situacija sa "odlivom pameti" nije mnogo drugačija.

Preporučujemo

SRBI BEŽE IZ SRBIJE: 80 odsto DOKTORA NAUKA odlazi iz zemlje jer nema POSAO, ni novca za život!

U tekstu objavljenom u "Njujork tajmsu" 1993. godine o tome su govorili tadašnji kanadski konzul u Beogradu, direktor instituta Mihajlo Pupin i ekonomista iz Srbije koji je u tom naletu emigrirao iz tadašnje Jugoslavije.

ODLIV MOZGOVA UBRZAO EKONOMSKU DESTRUKCIJU

– Teško je kvantifikovati koliko ljudi pokušava da ode, ali je sigurno da je u pitanju stotine hiljada – rekao je Brajan Kejsi, kanadski konzul u Beogradu, čija je ambasada tada dobijala između 100 i 200 prijava za emigraciju svakog dana, a 1993. godine je  izdala oko 6.000 stalnih viza.

Kejsi je rekao da su uglavnom primali prijave obrazovanih i visoko kvalifikovanih ljudi, ali da je ambasada bila fokusirana na profesionalce u oblasti računarstva.

Tadašnje istraživanje instituta "Mihajlo Pupin", koji je specijalizovan za računarstvo i telekomunikacije, pokazalo je da je više od trećine njihovih naučnika otišlo iz zemlje od 1991. godine kada je Jugoslavija počela da se cepa.

– U poslednje dve i po godine, odliv mozgova je postao naš najveći problem – govorio je direktor Instituta, dr Vlastimir Matejić.

Ljudi koji su emigrirali su, pre svega, gradski stanovnici iz Srbije ili iz susedne Bosne i Hercegovine. Ljudi koji  su se identifikovali kao Jugosloveni, a ne Srbi, Hrvati ili Muslimani, zbog sopstvenog mešovitog nasleđa. Ljudi koji su bili očajni jer san etničke tolerancije i nacionalnog jedinstva nije bio ostvariv i dugotrajan.

Kanada, Australija, Novi Zeland, Južna Afrika su među glavnim destinacijama na kojima su Srbi tražili stalno utočište. Trbuhom za kruhom kretali su i put Evrope, posebno u Nemačku, gde su Jugosloveni često bili angažovani na privremenim poslovima.

– Trudimo se da odemo i otići ćemo, ako ne u Kanadu, onda bilo gde. Situacija u zemlji nije ništa bolja, ili je u stagnaciji ili se pogoršava. Svako je bespomoćan i beznadežan, ništa se ne može učiniti – rekao je Đorđe Klisumić, 31-godišnji ekonomista koji je čekao ispred Kanadske ambasade sa suprugom, profesorkom engleskog jezika, da proveri da li im je odobren zahtev za emigraciju.

UBIJENA DEMOKRATIJA

– Tradicionalno, intelektualci su seme demokratije, a to je prilično retko seme u ovoj zemlji. Godine 1992. oko 70 naših naučnika je napustilo zemlju, a oko 65 do sada ove godine. Prvo, postoji politički faktor, haos koji neće biti rešen uskoro. Zatim, tu je društveno-psihološki faktor, osećaj da nema budućnosti ovde, da nema nade – rekao je dr Vlastimir Matejić, koji je upozorio da ukoliko se se taj trend nastavi, "smanjiće se i mogućnost za demokratiju".

Rekao je tada i da poseban problem pretstavlja to što pored mladih odlaze i ljudi srednjih godina.

– Normalno je da obrazovani mladi ljudi žele bolju priliku i da zbog toga odlaze u inostranstvo. Ali sada više ne odlaze samo mladi, već  i ljudi srednjih godina, što je veoma loše. Ova mobilnost srednje generacije je vrlo opasna za nas. Ljudi koji su ozbiljno odmakli, koji su stvorili dosta, spremni su da povuku svoje korene i počnu sve ispočetka u stranoj zemlji, među straim ljudima. Najčešće oni to rade zbog budućnosti svoje dece – rekao je on.

JUGOSLAVIJA 90-IH

Prema podacima Ekonomske komisije UN za Evropu, u periodu od 1991. do 1993. godine iz republika bivše SFRJ emigriralo je između 800.000 i milion ljudi. Procena je da je dva odsto njih bilo visokoobrazovano.

SRBIJA DANAS

Prema poslednjim dostupnim podacima u poslednjih nekoliko godina još više se povećao ionako veliki broj iseljavanja mladih iz Srbije, zemlje koja je već dve decenije prva u regionu i druga u svetu po iseljavanju mladih i obrazovanih ljudi.

U periodu od 2007. do 2014. godine iz Srbije se iselilo oko 300.000 ljudi, pri čemu je, kako pokazuju istraživanja, broj onih koji su otišli 2014. čak dva puta veći od broja onih koji su se odlučili da Srbiju napuste 2007.

Prosečan godišnji broj emigranata iz Srbije u razvijene države u periodu od 2004. do 2013. godine iznosio je 26.000 godišnje, da bi 2014. taj broj dostigao rekordnih 58.000.

Da li su podaci iz teksta objavljenog 90-ih, slični današnjim podacima?  Da li vam se čini da je "zbogom pameti" još uvek u trendu?

Nažalost, nastaviće se...

(Telegraf.rs)