Bili su prijatelji, žestoki momci i vođe "Grobara": Jedan najsuroviji srpski kriminalac, drugi vlasnik fudbalskog kluba (FOTO)
O njihovom prijateljstvu svedočili su momci iz beogradskog kriminalnog miljea, ali i oni sa južne tribine
Jedan za drugim, devedesetih godina padale su vođe beogradskih klanova. Neretko, likvidirali su jedni druge. Retko, među njima je bilo i dugogodišnjih prijatelja. Jedno od tih bilo je ono između Radoslava Trlajića, zvanog Bata Trlaja, i Mihajla Divca, vođa navijača Partizana.
Preporučujemo
Kuzmanovići su ostali bez jedine krave: Njihov vapaj cepa i najtvrđa srca! (FOTO)
Molitva koja pomaže da vaši bližnji odu u raj: Danas je Pobusani ponedeljak, obavezno izgovorite ove reči
Bata Trlaja je bio jedan od najistaknutijih članova tzv. "kaznene ekspedicije" Grobara koja je obeležila osamdesete. Njih dvojica zajedno bili su strah i trepet za sve navijačke grupe - ne samo u Jugoslaviji, već poznati i širom Evrope.
Bata je tada počeo da gradi ime, trenirao je boks i bio jedan od jačih momaka u Beogradu, ali i vlasnik Fudbalskog kluba "Bežanija".
Samo je jednom hapšen u životu i nije dozvoljavao da ga nazivaju kriminalcem.
Trlaja će svakako najviše ostati upamćen po čuvenoj izjavi da je Beograd: "Mala bara, puna krokodila", ali i kao navijač koji je prvi počeo da bilduje.
Držao je noćne klubove i zalagao se za "pametan biznis" bez nepotrebnog prolivanja krvi. Likvidiran je 25. februara 2000. godine rafalima iz kalašnjikova, nedaleko od ulaza u svoju zgradu u novobeogradskom naselju Dr Ivana Ribara.
On i bokser Mihajlo Divac bili su narazdvojni prijatelji. Mihajlo je važio za jednog od nezaustavljivih momaka. Napadao je i kad je u njega bio uperen pištolj. Usmrtio ga je hitac u leđa 12. februara 1995. godine.
O srčanosti ovog momka govore brojne anegdote poput one iz zatvora. Naime, kada mu je zatvorski stražar obećao batine, Divac je istog trenutka skočio na njega i udario ga. Nije hteo da ga pusti ni kad su pendreci ostalih čuvara počeli da pljušte po njemu. Trenirao je boks i pripadao "ekipi sa Zvezdare" iako je živeo na Novom Beogradu.
Čuvena je priča o njegovom ranjavanju:
- Reagovao sam kad je on mene pogledao, onako provokativno - opisao je taj trenutak Mihajlo Divac u filmu "Vidimo se u čitulji". Onda sam ustao i krenuo prema njemu. I on je ustao. Ja sam napravio dva-tri koraka, a on je pucao u mene sa četiri-pet metara. Prvi metak me je pogodio u stomak, ja sam i dalje išao. Drugi metak mi je prošao kroz ruku i stomak. I dalje sam išao prema njemu.
Poginuo je u obračunu u novobeogradskom hotelu "Putnik". Tu su bili smešteni učesnici bokserskog turnira "Beogradski pobednik" i on je oko osam sati ujutru otišao u hotel da od takmičara Slaviše Popovića uzme fotografiju s posvetom. Napuštajući hotel, zasmetalo mu je kako ga je pogledao crnogorski bokser Radovan Radusinović.
Posle nekoliko razmenjenih reči, došlo je do vatrenog obračuna. Divac je bio brži i u pravcu Radusinovića i njegovog prijatelja ispalio šest hitaca. Zatim je istrčao napolje, dobacivši svojim prijateljima da beže jer je “izranjavao ljude”.
U tom trenutku je pao. Usmrćen je metkom u leđa.
Ostaće upamćen kao momak kratkog fitilja, koji je bio na ratištima od 1991. do 1993. godine u Vukovaru. Po povratku sa ratišta učvrstio je veze i preuzeo kontrolu nad podzemljem Novog Beograda.
Ubijen je pet godina pre Bate Trlaje, a o njihovom prijateljstvu svedočili su momci iz beogradskog kriminalnog miljea, ali i oni sa južne tribine.
(J.S/j.stakic@telegraf.rs)