Nećemo više da gubimo vreme na papire: Uskoro veliko olakšanje za građane na carini (FOTO)

Trenutni je problem to što, kako kaže drugi čovek Uprave carina, uvođenje automatizacije poslovanja mnogo košta, i naveo da samo održavanje automatizovanih sistema u EU košta pet miliona evra godišnje

U danu kada je uhapšeno 16 carinskih službenika koji su više od godinu dana fiktivno zaduživali robu i na taj način oštetili budžet Srbije za više od 11,5 miliona evra, naširoko se raspravljalo o pregovaračkoj poziciji Srbije za poglavlje 29 i o tome koliko je Srbija uradila na usklađivanju svojih propisa sa evropskim. Na današnjoj konferenciji "Predstavljanje pregovaračke pozicije za poglavlje 29 - Carinska unija" zaključeno je da je veći deo naših propisa usklađen je sa propisima EU, tako da je Srbija spremna da bude punopravni član Evropske unije, barem kada je tranzit robe u pitanju. 

Preporučujemo

Trećina robe koja nam stigne iz Kine nema deklaraciju!

Carina objavila koliko novca smete da prenesete preko granice tokom praznika: Gastarbajterima je ovo najbitnija informacija

Ono što će pratiti usklađivanje propisa je potpuna automatizacija tri osnovna postupka - tranzita, uvoza i izvoza robe.

- Tranzit smo završili, potpuno se radi automatski, nema papira, nema deklaracije, dovoljno je da, recimo, kamion iz Turske pošalje elektronsku poruku. To se radi u Srbiji već godinu i kusur dana. Sad mi hoćemo ono što su uradili u Evropi kad su automatizovali tranzit - zašto bismo uvozni i izvozni postupak radili papirima i deklaracijama, da dolaze špediteri i gube vreme. Nećemo da gubimo vreme na papire, već da radimo elektronsku razmenu poruka kako sav normalan svet - brzo, efikasno, bez rizika i sa visokim stepenom kompjuterizacije - rekao je na događaju u Privrednoj komori Srbije Veselin Milošević, pomoćnik direktora Uprave carina.

Kako je objasnio, Srbija mora da sledi taj put jer je u pregovaračkom procesu.

- Osim toga, naš osnovni cilj je da imamo uslove da živimo kao sav normalan svet, da li će to biti kroz formu punopravnog članstva u EU ili će to biti kao u Švajcarskoj koja nije član unije, a tamo žive pet puta bolje od mnogih zemalja unije, to je druga stvar.

Trenutni je problem to što, kako kaže drugi čovek Uprave carina, uvođenje automatizacije poslovanja mnogo košta, i naveo da samo održavanje automatizovanih sistema u EU košta pet miliona evra godišnje.

Do sada je, između ostalog, Zakon o izmenama i dopunama carinskog zakona doneo sledeće:

1. Ukinuto je besplatno ustupanje državnim organima i carinske povlastice na uvoz nove opreme (uvoz bez uvoznih dažbina) koja se ne proizvodi u zemlji, koja se uvozi za novu ili proširenje proizvodnje, modernizaciju proizvodnje, uvođenje nove tehnologije. Kako je istakla predsednik Pregovaračke grupe 29 Vesna Hreljac Ivanović, nema osnova da ukinute povlastice budu vraćene.

- Preferencijalnim ugovorima koje imamo sa Ruskom Federacijom i zemljama EU uvoznici industrijskih proizvoda već imaju povlašćeni status, tako da ne možemo da ih oslobodimo plaćanja carine - navela je Hreljac Ivanović.

3.  Uvedena je naknadna kontrola deklaracije od strane carinskog organa, a Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku su u velikoj meri usklađeni sa Carinskim zakonom Zajednice i Uredbom za njegovo sprovođenje.

4. Istovremeno, izmenama Zakona o slobodnim zonama, planiranim do kraja 2017 godine, izvršiće se usklađivanje određenih odredaba sa pravnim tekovinama EU u ovom poglavlju kao i u Poglavlju 8 (Politika kokurencije).

5. Izmenjene su odredbe kojim je ukinuto oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za lekove za ličnu upotrebu koji se primaju iz inostranstva u pošiljkama, za putničke automobile i druga motorna vozila koja uvoze osobe sa invaliditetom.

6. Takođe, izmenjen je način upravljanja privremeno zadržanom robom, koja je predmet carinskog prekršaja, odnosno usklađen je sa Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

U najavi je donošenje Zakona o Carinskoj tarifi radi usklađivanja stopa carine sa dogovorenim koncesijama sa njenim članicama i svođenje desetocifrenih tarifnih oznaka na nivo osmocifrenih tarifnih oznaka. Krajnji rok za ovaj propis je kraj 2018. godine.

Uprkos tome što je, prema rečima Nadice Pantović, načelnice Odeljenja u Sektoru za carinski sitem i politiku Ministarstva finansija, potrebno i donošenje Zakona o kulturnom nasleđu, pa i izmene Zakona o slobodnim zonama i nova Uredba o vrsti, vrednosti i količini robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, Evropska komisija je u svim svojim izveštajima istakla visok stepen usaglašenosti srpskog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.

- Kancelarija za evropske integracije nam je dala instrukcije. Usklađujemo se sa novim Carinskim zakonom Evropske unije donetim 2013. godine. Očekujemo otvaranje poglavlja ove godine  - istakla je Pantović.

(Slađana Vasić - s.vasic@telegraf.rs)