Danas je Pobusani ponedeljak: Obavezno izađite na groblje i ne zaboravite jednu stvar!
Iako nije najjasnije od kada datira tradicija obeležavanja ovog dana i odakle je ona došla, njega prati veliki broj narodnih običaja i verovanja koja su se održala i do današnjih dana
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Pobusani ponedeljak, odnosno "Vaskrs za mrtve", dan kada se uređuju grobovi preminulih i kada se na groblja iznose farbana jaja. To je prvi ponedeljak nakon Vaskrsa.
Preporučujemo
Vojska Srbije dobija belgijske puške: Moćno oružje pravljeno za američke specijalce će biti u našim rukama
Od Dragana iz Loznice tražili dokaze da ubija na kladionici: Dao im je savete, koji su ih oduvali (FOTO)
Ovo morate da znate ako na Pobusani ponedeljak idete na groblje
Tog dana, po narodnom verovanju i običaju, treba "pobusati" grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom.
U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao zadušnice - izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika.
Ipak, po nečemu je pobusani ponedeljak različit od ostalih zadušnih dana u godini.
Naime, danas se na groblja iznose crvena jaja koje su domaćice ofarbale na Sveti petak! Ta jaja se kucaju o spomenik, i upokojeni se pozdravljaju sa "Hristos Vaskrse".
Ovim pradavnim običajem se iskazuje ljubav i poštovanje prema umrlim srodnicima, sa kojima se na taj način deli radost Vaskrsenja Hristovog i pobede nad smrću. Na kraju se preostala jaja podele sirotinji.
Veruje se da je ovaj običaj najpre nastao u krilu ruske crkve odakle je došao i u naše krajeve, ali nema jasnih dokaza od kada datira tradicija obeležavanja ovog dana.
Naime, "valja se" da se danas na nekom pogodnom mestu okupe prijatelji, da se igra, peva i zabavlja. Treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu. Ili tako bar narod veruje.
O Pobusanom ponedeljku je pisao još Vuk Karadžić u svom rečniku u kome kaže da se kod Srba ovaj ponedeljak zove i "Ružičalo" jer ljudi tada pored grobova sade novo cveće (ruže, pa odatle "ružičalo"), ali i "Družičalo" jer u narodu postoji običaj da se na današnji dan momci i devojke okupljaju i druže.