KO SU VLASNICI: Spisak najvećih akcionara u bankama u Srbiji
Od 33 banke u Srbiji 12 je u domaćem vlasništvu. Za većinu inostranih banaka vlasnički udeo nije sporan, ali je interesantno da pojedine banke najviše kredita povlače iz zemalja koje ih nisu osnovale
Komercijalna banka, koja je 2011. godine imala dobit od oko četiri milijarde dinara i za koju će Srbija morati da odluči da li će je privatizovati, je jedna od 12 u Srbiji koje su u domaćem vlasništvu. Osam banaka je u vlasništvu države, kao većinskog ili najvećeg pojedinačnog akcionara.
S druge strane, u Srbiji posluje 21 banka koju drže stranci. Najviše banaka potiče iz Italije i Austrije, a slede grčke i francuske.
Za većinu njih vlasnički udeo nije sporan, ali je interesantno da pojedine banke najviše kredita povlače iz zemalja koje ih nisu osnovale. To je slučaj i sa jednom grčkom bankom.
- Još pre dve godine prestali smo da povlačimo kredite iz Grčke. Preusmerili smo se u najvećoj meri na Švajcarsku, a to je manje poznato, pa nas i dalje vezuju za probleme u matičnoj zemlji. Nije sporno da nas je osnovala grčka banka, međutim sa njima gotovo da uopšte i ne poslujemo - navode u jednoj od četiri grčke banke koje rade u Srbiji.
Iako su i za svaku domaću banku imena akcionara poznata i dostupna javnosti, ipak je sve malo komplikovanije. Tako, na primer, AIK banku poseduje čak oko 7.400 akcionara, od kojih većina ima neznatan akcionarski udeo, manji od promila. Među njima ima i pojedinaca i preduzeća, a najveći udeo imaju srpske državne firme, od kojih su neke u stečaju.
Zanimljiva je i Jubmes banka, čijih je 5,5 odsto akcija u vlasništvu građana, 83 odsto poseduju preduzeća, dok je 11,4 odsto sakriveno iza kastodi računa. Pored mnogobrojnih malih akcionara, udeo u Jubmes banci imaju i Ministarstvo finansija BiH, Ministarstvo finansija Makedonije...
Ko su najveći akcionari u svakoj od banaka koje posluju u Srbiji možete pogledati ovde.
STRUČNJACI: ZAKON ISPOŠTOVAN
Stručnjaci objašnjavaju da je Zakonom o bankama propisano da kompanija ili pojedinac, koji želi da poseduje pet ili više procenata udela u vlasništvu banke, mora da podnese zahtev NBS i dobije saglasnost. Upravo to je razlog zašto je vlasništvo pojedinih banaka rasparčano na stotine, pa i hiljade malih akcionara.