CRNA MAPA BEOGRADA koju morate da pogledate: Gde dolazi do najviše saobraćajki i gde se najviše gine? (FOTO)

U Beogradu je saobraćajna policija prošle godine izvršila oko 17.250 uviđaja saobraćajnih nezgoda, u kojima su u 95 saobraćajki 102 osobe izgubile život, što je rast u odnosu na 2015.

Od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda koje se dogode u našoj zemlji, skoro polovina se dogodi u Beogradu. Samo prošle godine od nepunih 36.000 saobraćajnih nezgoda u Srbiji, u Beogradu je saobraćajna policija izvršila oko 17.250 uviđaja saobraćajnih nezgoda, u kojima su u 95 saobraćajki 102 osobe izgubile život i to 46 vozača, 14 putnika i 42 pešaka, što je rast u odnosu na 2015.

Srpski gradovi u kojima strada najviše pešaka (MAPA CRNE STATISTIKE)

OVO JE JEDAN JEDINI DAN U GODINI KAD SRBI NE GINU U SAOBRAĆAJU: Otkrivamo zbog čega je tako! (FOTO)

- Od ukupnog broja saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile u 2016. godini, zabeleženo je oko 4.300 saobraćajnih nezgoda sa poginulim i povređenim osobama, dok se oko 13.000 dogodilo sa materijalnom štetom.

- Procentualno gledano u 2016. godini se dogodilo za oko 15,5 odsto više nego u 2015 godini. Broj saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima je povećan za 43.9 odsto, dok je sa materijalnom štetom veći za 8,4 odsto.

- Dakle u odnosu na 2015. godinu, u 2016. beležimo porast broja saobraćajnih nezgoda - navodi komandir Saobraćajne policijske ispostave za uviđaje saobraćajnih nezgoda u Upravi saobraćajne policije, Policijske uprave za grad Beograd Radivoje Ninčić za Telegraf.rs.

Najveći broj saobraćajnih nezgoda, očekivano se dešava na ulicama sa visokom frekvencijom saobraćaja.

PEŠACI NAJVIŠE STRADAJU U CENTRU

- U proteklih nekoliko godina broj saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile u Beogradu se smanjivao, da bi prošle godine bio zabeležen porast, pogotovo saobraćajnih nezgoda sa lakše povređenim osobama.

- Pešaci najčešće stradaju u centralnim gradskim ulicama prilikom prelaska kolovoza van pešačkog prelaza, prelaska pešačkog prelaza gde je saobraćaj regulisan semaforima u momentu kada im je svetlom na semaforu prelaz zabranjen a kada se radi o odgovornosti vozača to su najčešći slučajevi zbog nepropuštanja pešaka na pešačkom prelazu, zatim u situacijama prilikom neoprezne vožnje unazad kada vozač ne uoči pešaka - objašnjava Ninčić.

Vozači i putnici, prema rečima komandira Ninčića, najčešće stradaju u saobraćajnim nezgodama na pristupnim saobraćajnicama Beogradu, gde je brzina vozila veća.

U Beogradu najviše saobraćajnih nezgoda događa na obilaznici oko Beograda, na deonici od Surčina do Bubanj potoka, zatim na privremenoj deonici državnog puta koji prolazi kroz Beograd preko mosta Gazela.

- Takođe, najveći broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim osobama dogodi se i na Ibarskoj magistrali, u delu posle Orlovače, kod Lipovačke šume, Meljaka i većim delom opštine Lazarevac, zatim na deonici od petlje Mali Požarevac prema Mladenovcu na Senajskom brdu, na Kragujevačkom putu kod skretanja prema Vrčinu, kao i na Smederevcu, na kojima je po jedna jedna saobraćajna traku u oba smera.

- Na tim putevima je veća frekvencija saobraćaja autobusa i traktora. Na nabrojanim saobraćajnicama vrlo često se događaju saobraćajne nezgode sa težim posledicama – ističe Ninčić.

U ovu grupu mogu se uvrstiti i Pančevački i Zrenjaninski put. Učestalije saobraćajne nezgode se događaju na raskrsnici Bulevara Milutina Milankovića - Omladinskih brigade i to sa  težim posledicama.

- Dešava se da semafori iskoče iz funkcije i ukoliko se saobraćaj ne reguliše ovlašćeno službeno lice, saobraćaj se na raskrsnici veoma teško odvija i mnogi vozači se slabije snalaze u takvim situacijama. Veći broj saobraćajnih nezgoda dogodi se i u Bulevaru kralja Aleksandra koja je jedna od najdužih ulica u Beogradu, a preseca je više od 70 ulica, i u Ulici kneza Miloša u oba smera, pogotovo u vremenu saobraćajnih špiceva - navodi Ninčić.

I na Slaviji se dogodi veći broj saobraćajnih nezgoda, ali ne težih. To su obično nezgode sa manjom materijalnom štetom,” čukanja” kako se žargonski nazivaju ovakve nezgode.

- Vozila se tu sporije kreću zbog gustine saobraćaja, što je još jedan dokaz da je brzina najčešći uticajni faktor saobraćajnih nezgoda.

- Dalje, opterećen je pravac od Slavije ka Autokomandi. Dosta saobraćajnih nezgoda se događa na potezu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, od Bulevara vojvode Putnika ka Banjici.

- Na Bulevaru vojvode Bojovića kod Nebojšine kule, u smeru Ulice cara Dušana, u oštroj krivini, takođe, se događa veći broj saobraćajki. Na tom mestu često dolazi do nezgoda zbog neprilagođene brzine kretanja u vidu izletanja vozila i udaranja u električne stubove, stabla drveća, zaštitne ograde, kao i prevrtanja - precizira komandir Ninčić. 

LOKACIJE NA KOJIMA SE DEŠAVA NAJVIŠE SAOBRAĆAJKI (sa poginulim i povređenim osobama): 

- Raskrsnica Bulevara Milutina Milankovića-Omladinskih brigada

- Bulevar kralja Aleksandra

- Ulica kneza Miloša

- Bulevar oslobođenja na raskrsnici sa Ulicom Save Maškovića

- Raskrsnica Vojislava Ilica - Ulica Svetozara Radojčića

- Raskrsnica Vojislava Ilića sa Ustaničkom ulicom

- Slavija

- Potez od Slavije ka Autokomandi

- Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića od Bulevara vojvode Putnika ka Banjici

- Bulevaru vojvode Bojovića kod Nebojšine kule, u smeru Ulice cara Dušana

- Karađorđeva ulica

- Smederevski put

- Pančevački put

- Zrenjaninski put

-  Kragujevački put, skretanje prema Vrčinu

- Obilaznica oko Beograda, na deonici od Surčina do Bubanj potoka

(Lj. R. - lj.racic@telegraf.rs)