Jamil je Jordanac koji živi u Paraćinu, a svoje sinove poslao je da služe Vojsci Srbije. Oni su sada prelepi oficiri! (FOTO)

Paraćinci su me dobro prihvatili. Nikakve neprijatnosti nisam imao u Srbiji

U Paraćinu ga svi znaju kao Jamila Abu Isneineh (56) iz Jordana, ili kao Džimija, koji je u Srbiju je došao 1980. godine, a danas se ponosi svojim sinovima koji nose uniformu naše vojske. On je otac dvojice srpskih oficira.

Preporučujemo

Ovako se služila vojska u JNA: Jeo se DRNČ, a njime se čistilo i oružje. Tetovaže govore sasvim drugu priču (VIDEO)

Njegovi sinovi su pilot Viktor Džaser Milenković (26) i poručnik Luka Milenkovića (24). Jamil je rođen u Kuvajtu, a završio je turizmologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i oženio se sa Paraćinkom, koleginicom sa fakulteta.

- Još od malena se kod Viktora razvila velika ljubav prema avijaciji. Bio je stalni posmatrač događaja na sportskom aerodromu u Davidovcu. Konkurisao je za pilota i od 1.200 kandidata bio je 12. Svake godine proglašavan je najboljim studentom u klasi, primio je srebrnu sablju na kraju školovanja u konkurenciji cele Vojne akademije. On je sada u Batajnici i specijalizovao se za upravljanje helikopterom. Nije me vozio do sada - priča za "Blic" popularni Džimi.

On je zadovoljan uspehom svojih sinova jer su obojica oficiri i na odgovornim pozicijama.

- Luka je dve godine mlađi i on je Vikotorovim stopama krenuo u avijaciju. Velika su odricanja, fakulteti su zahtevni i naporni u svakom smislu. Međutim, ponuđeno mu je da pređe na pohađanje logistike, tako da je i njemu laknulo, jer nije zavoleo avijaciju. Odmah posle akademije dobio je službu u Vranju. Braća se često viđaju u Paraćinu ili Beogradu - ponosno kaže Džimi.

Paraćinci su mu svi čestitali na uspehu sinova, on je posebno zahvalan zbog velikog interesovanja i pažnje sugrađana.

- Fakultet u Beogradu sam završio sa prosečnom ocenom devet. Život me odveo u Paraćin, tu je rođena moja bivša supruga Vesna, koja je bila i moja koleginica na fakultetu. Sudbina. Izrodili smo dvojicu sinova - objašnjava Džimi.

On putuje u Jordan na svakih 15 godina, a na 150 kilometara od Amana nalaze se grad Irbet i njegova porodica.

Držao je 20 godina turističku agenciju, sada se zaposlio u ugostiteljstvu, radi sa strancima i grupama.

- Paraćinci su me dobro prihvatili. Nikakve neprijatnosti nisam imao u Srbiji. Radio sam u “Velmortransu” u Ćupriji 18 godina u turizmu i u ugostiteljstvu, sve me znaju - kaže Džimi.

Kada je sa ocem došao u Beograd 1980. godine, vladala je nestašica, a mnoge stvari su se kupovale na bonove.

- Kaže on meni: “Gde si me doveo, vidiš da nema ništa, pakuj se“. Rekao sam ne, kako živi narod, tako ću i ja. Pregurali smo taj period. Onaj ko radi i ima. Bez borbe nema ništa. Ustajem svakog jutra u pet, od šest radim. Dobar radnik u ugostiteljstvu je ispeglan, obrijan, namirisan, ljubazan i srdačan - priča Džimi.

(Telegraf.rs/Blic)