Penzije bi mogle da se povećaju, ali bi to državu koštalo 400 miliona evra

Član Fiskalnog saveta smatra da bi 400 miliona evra moglo da se nabavi zaduživanjem, umanjenjem budžetskih rashoda i stvaranjem prostora da se deo preusmeri na penzije ili reformom penzijskog sistema

Povećanje penzija od deset odsto značilo bi za državni budžet dodatni trošak od 400 miliona evra, a član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da bi se to moglo realizovati na više načina, ali upozorava istovremeno da je sasvim opavdano pitanje koliki je to prioritet u ovom trenutku za naše društvo.

Preporučujemo

MMF pozitivno o Srbiji: U ovoj godini rast 3 odsto, u 2018. još veći!

Jer, kako navodi u autorskom tekstu za portal Novi pogledi, 400 miliona evra moglo bi da se nabavi zaduživanjem, umanjenjem budžetskih rashoda i stvaranjem prostora da se deo preusmeri na penzije ili reformom penzijskog sistema.

Vučković, koji je i direktor akademskih programa Mokrogorske škole menadžmenta, napominje da bi zaduživanje povećalo budžetski deficit i javni dug.

On dodaje da bi to udvostručilo deficit u 2017, a da bi javni dug ostao na izuzetno visokom nivou.

-Bilansi države bili bi negativni i u budućnosti, pošto bi 400 miliona bio trajni dodatni rashod i s njim bi moralo da se računa u svakoj sledećoj godini - rekao je Vučković.

Kao drugu opciju, Vučković pominje dodatni budžetski prihodi u vrednosti od 400 miliona evra, što bi se moglo obezbediti tako da se poveća obuhvat, odnosno da se naplate porezi od onih koji to sada izbegavaju.

- Mogućnosti za to postoje, ali je pravo pitanje koliko bi moglo da se prikupi, kada i pod kojim uslovima - rekao je Vučković, ocenivši da bi suzbijanje sive ekonomije moglo, prema objektivnim procenama, da doda budžetu tek oko 100 miliona evra u narednih nekolilko godina.

Postoji varijanta i da se umanje budžetski rashodi i da se time stvori prostor za veću isplatu penzija, navodi Vučković, konstatujući da ukupni rashodi mogu da se smanje za 200-300 miliona evra, i to pod uslovom da se sprovedu ozbiljne reforme.

Kako kaže, pojedini rashodi moraju da rastu, poput javnih investicija, javnih nabavki, zbog čega ukazuje na prostor za uštedu u oblasti subvencija koje su vredne oko 800 miliona evra godišnje.

- Čak i da se dogovorimo da su nepotrebne, to bi se odnosilo na neka buduća vremena - država je pomenuti iznos za subvencije već ugovorila i sada ne može da izbegne tu obavezu - objašnjava Vučković.

Poslednja opcija, prema njegovom mišljenju, je korenita reforma penzijskog sistema, u smislu da obavezne uplate doprinosa odlaze u privatne penzijske fondove, a ne isključivo u državni fond.

- Ovim se ne bi rešio osnovni problem penzijskog sistema - male uplate, a velike prinadležnosti koje proističu iz promenjene demografske situacije, odnosno malog broja zaposlenih i velikog broja penzionera - rekao je Vučković.

Konačno, kada se saberu efekti na strani prihoda i rashoda, u idealnom scenariju moglo bi da se dođe do novca za povećanje penzija od deset odsto, konstatuje Vučković, ali i postavlja pitanje da li je povećanje penzija prioritet srpskog društva.

- Masa penzija, prema vrednosti koja se u zemlji stvara - BDP-u i prema učešću u rashodima budžeta, u Srbiji je među najvećim u Evropi. Razvijenost privrede, drugim rečima, ne dozvoljava veća izdvajanja za penzije, naročito ne odmah i u većem procentu - upozorava.

Pitanje je, primećuje, i šta ćemo sa platama u javnom sektoru, da li o njima treba da se povede više ili manje računa nego o penzijama ili je vreme da se svaki pozitivni efekat u budžetu iskoristi za rasterećenje privatnog sektora, kroz, primera radi, manje namete na rad.

Vučković, naime, postavlja pitanje da li je opravdano povećati neka socijalna davanja pošto najugroženiji slojevi stanovništva žive i bez plate i bez penzije, te primećuje da za objektivni pogled na temu povećanja penzija značajanu prepreku predstavlja preterano isticanje dobrih budžetskih rezultata.

Stvara se, kako kaže, utisak da pare pretiču, što je jednako opasno kao i iluzija da je do velikih ušteda lako doći.

- Između ovih krajnosti postoji prostor za predloge i politike, pod uslovom da su potkrepljeni kvantitativnim i vrednosnim razmatranjem - zaključio je Vučković.

(Telegraf.rs / Tanjug)