Hrvatska bi mogla da ostane bez ribe: U Jadranskom moru se događa pravi pomor

Dosta vrsta riba, upozorava prof. Sanja Matić-Skoko, je u poslednje vreme ugroženo ali nisu u pitanju samo ribe već i rakovi, glavonošci i školjke

Riblji fond u Mediteranu dramatično se smanjuje. Preko 90 odsto ribljeg fonda se prekomerno iskorišćava dovodeći neke vrste na granicu izumiranja, zbog čega je u posljednjih pola veka nestalo 34 posto riblje populacije i 41 posto morskih sisavaca, objavio je zajednički istraživački centar Evropske unije.

Preporučujemo

Aleksandar iz Banjaluke je na Uskrs upecao rečnu zver: Duga je skoro metar, a svi je jedu kad poste! (FOTO)

Od tih informacija se međutim, drastično razlikuje ono što se proteklih nedelja moglo čuti po hrvatskom priobalju, a to je da ribe u Jadranu nikad nije bilo više.

- Nažalost, takve izjave daleko su od stvarnosti, kaže prof. Sanja Matić-Skoko, naučna savetnica u Laboratoriji za ihtiologiju i priobalni ribolov Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu, koja objašnjava o čemu se zapravo radi.

- Svi ribarski i biološko-ekološki pokazatelji govore da je stanje komercijalno važnih vrsta riba i drugih morskih organizama u nezavidnoj situaciji. Mnogi uticaji čoveka - lokalno zagađenje, klimatske promene na regionalnom ili globalnom nivou, mogu znatno delovati na riblje zajednice, smanjujući im raznolikost, obilje i plodnost, a povećavajući osetljivost na različite infekcije i parazite, a samim tim i smrtnost - objasnila je ona.

Sa druge strane, dodaje prof. Matić-Skoko, klimatske promene deluju na mnogo široj skali koja ima potencijal da promeni distribuciju ribljih vrsta, njihovu gustoću, a samim tim i strukturu ribljih zajednica.

- To najbolje vidimo na pojavi gotovo 50 novih vrsta riba u Jadranu u zadnjih dvadesetak godina, koje inače nastanjuju mora toplija od našeg. Iako brojni čovekovi uticaji mogu biti odgovorni za promene u zajednicama riba, većina stručnjaka smatra da loše upravljanje ribarstvom može proizvesti najdalekosežnije posledice.

Ti učinci mogu se zametiti na kratkoročnoj i dugoročnoj vremenskoj skali, a kao primer koji je posebno ugrožen, naučnica uzima komarče u Jadranu.

- Činjenica je da se u zadnje vreme često može čuti da komarče ima više nego ikad pre i da se lovi u velikim količinama. To je istina, ali reč je o mladim jedinkama od najviše dve-tri godine starosti koje se love upravo onda kad je komarča najosetljivija, u jesenskom razdoblju pred mrest. Sa druge strane, u populaciji nedostaju stare velike jedinke, a u ribarstvenoj nauci takva je situacija alarm za dodatni oprez zbog mogućeg kaskadnog učinka u idućim godinama - objasnila je ona.

Dodatno prelovljavanje će dovesti do dalje neravnoteže, još više će nedostajati starijeg dela populacije koja je kostur stabilnosti i koja daje najveći i najkvalietniji reproduktivni potencijal, piše Slobodna Dalmacija.

Dosta vrsta riba, upozorava prof. Sanja Matić-Skoko, je u poslednje vreme ugroženo ali nisu u pitanju samo ribe već i rakovi, glavonošci i školjke.

- Teško je generalizovati i staviti sve te promene pod istu kapu. Najtačnije bi bilo reći da su nastale kao sinergijski učinak klimatskih i ekoloških promena, uz stalni čovekov pritisak kroz ribolov - zaključila je ona.

(Telegraf.rs)