Srpski psihijatar otkriva: Samo ovako možete pomoći sebi i bližnjima ako imate crne misli i depresiju

Osim patološkog raspoloženja depresiju karakterišu bezvoljnost, loše misli, smanjeno interesovanje i gubitak zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima, smanjena koncentracija, usporenost, zamaranje, strepnja i zabrinutost, smanjeno samopoštovanje i osećanje krivice, poremećaji sna i apetita

Depresija predstavlja život bez radosti, a u najtežim slučajevima može se reći da je "život bez života”. "Ako postoji pakao na zemlji, on se nalazi u srcu depresivnog čoveka”, napisao je Robert Barton.

Preporučujemo

STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Ako se vaše dete SAMOPOVREĐUJE - imate samo 12 MESECI da mu pomognete pre nego što pokuša SAMOUBISTVO

Najcrnja nedelja u Nišu: Zašto je čak pet žena pokušalo samoubistvo?

Za depresiju kažu da je bolest 21. veka, iako je opisana još četvrtog veka pre nove ere pod nazivom melanholija (Hipokrat). Zovu je bolest sa hiljadu lica, mada se kod svakog čoveka ispoljava na jedinstven način. Depresija je poremećaj raspoloženja. Odlikuje se dugotrajnim osećanjem potištenosti, utučenosti, beznađa, očajanja i praznine. Osim patološkog raspoloženja depresiju karakterišu bezvoljnost, loše (crne) misli, smanjeno interesovanje i gubitak zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima, smanjena koncentracija, usporenost, zamaranje, strepnja i zabrinutost, smanjeno samopoštovanje i osećanje krivice, poremećaji sna i apetita. Depresija je i predvorje samoubistva.

Depresija nije osećaj prolaznog raspoloženja, slabost, sramota. Ona nije samo duševna bolest, pati i telo, nije neizlečiva, nije isto što i ludilo. Zabluda je da inteligentni i uspešni ljudi ne mogu biti depresivni.

Kako pomoći sebi

Pokrenite sebe – postavite sebi realne ciljeve, preuzmite odgovornost za njihovo ispunjenje. Neka to ne budu dugoročni, veliki zadaci. Podelite ih na manje celine i radite korak po korak. Vrlo brzo ćete osetiti zadovoljstvo posle obavljenog posla, što će vas motivisati za dalje. Ne odbijajte društvo i pozive prijatelje, već počnite da izlazite iz kuće. Pokušajte da se bavite fizičkom aktivnošću. Za početak su najbolje šetnje. Iskoristite blagodeti sunca, vazduha i vode.

Mislite pozitivno – setite se da je pozitivno mišljenje lek protiv depresije. Ne očekujte da se vaše raspoloženje poboljša trenutno već se trudite da se postepeno oslobađate crnih misli (razmišljajte realno). Ako negativno mislite o sebi, stvorićete neprijatna osećanja koja potvrđuju vaše negativno mišljenje i tako ćete se vrteti u krug. Depresivna osoba kada razmišlja o gubitku ili nepovoljnom životnom događaju, misli da je užasno što je do toga došlo, nerealno procenjuje da do toga nije smelo doći i tu situaciju smatra nepodnošljivom. Ovakav stav stvara osećaj bespomoćnosti i krivice. Zato treba da mislite realno. Realno razmišljanje je u skladu sa stvarnošću. Nije tačno da nepoželjni događaji ne smeju da se dešavaju. Takođe, nije tačno da ako se nešto nepovoljno desi da je to i užasno.

Potražite savet od prijatelja ili nekog iz porodice – kada je neraspoloženje jačeg intenziteta, duže traje i prevazilazi uzrok koji je ga je izazvao, kada shvatite da sami ne možete prebroditi ovu situaciju, savet drage osobe, osobe od poverenja vam može pomoći. Provodite što više vremena sa porodicom u razgovoru. Budite okruženi ljudima koji vam najviše znače i sa kojima vam druženje prija. Pozovite dragog prijatelja na kafu ili sa partnerom idite u šetnju. Razgovor može biti od pomoći u prevazilaženju depresiju. Uvek je dobro imati nekog ko će vas saslušati.

Kako pomoći bližnjima

Ukoliko se depresija desi vama bliskoj osobi, u početku ćete se osećati zbunjeno i nećete znati odmah kako da joj pomognete. Međutim, izlaz postoji, ali to je dugotrajan proces. Zato se treba naoružati strpljenjem. Osnovno je ne dozvoliti da vama bliska osoba ostane sama, prepuštena sebi. U početku pričajte stvari koje nemaju veze sa njenim stanjem, o nekim zanimljivim događajima, pokušajte da budete duhoviti, ali ne previše, unesite živost u razgovor.

Sledeći korak je da je izvedete iz kuće, među ljude. Kako vreme prolazi, počeće da otvara svoju dušu i da uviđa kako nije sama. To je razlog da počnete da razgovarate o pravom razlogu neraspoloženja. To može biti nedostatak ambicija, neuspeh u poslu, ljubavno razočarenje.

Kada se obratiti lekaru

Ukoliko vas osećaj utučenosti, neraspoloženja i bezvoljnosti muči duže od dve nedelje, ukoliko se sve više izolujete od porodice i prijatelja i ukoliko ste izgubili interesovanje za bilo koju aktivnost, morate kosultovati svog izabranog lekara. Ukoliko ste uhvatili sebe da razmišljate o smrti, bezvrednosti života ili samoubistvu, potražite pomoć odmah.

Šta treba znati o lekovima

Antidepresivi (lekovi koji leče depresiju) ne deluju odmah, zato je potrebno najmanje dve do tri nedelje. Ne smeju se uzimati na svoju ruku, već po načinu kako je lekar propisao. Potrebno je redovno uzimanje terapije, antidepresivi se koriste najmanje šest meseci. Neželjeni efekti mogu da se jave vrlo brzo. Ako dođe do toga, obratite se lekaru. Antidepresivi ne izazivaju zavisnost, oni se postepeno uključuju u terapiju i postepeno isključuju. Antidepresivi ne leče od života i ne rešavaju probleme.

Izaberite sreću

Budite smireni, veseli, pozitivno nastrojeni. Jednom rečju, izaberite da budete srećni. Poslušajte savete H. Rubinštajna, koji je izmislio terapiju protiv lošeg raspoloženja. Da biste se svakog dana dobro osećali, Rubinštajn preporučuje pola sata smeha, po deset minuta uz svaki obrok. Probajte, ne može da škodi.

Ljubav – zbog ljubavi se smejemo, ali i plačemo. To je osećanje kome težimo celog života. Zašto? Zato što nam ljubav pomaže da se ne osećamo usamljeno, primorava nas da održavamo odnose sa ljudima (sa roditeljima, decom, voljenom osobom, prijateljima) i omogućava da izražavamo osećanje kao i da osetimo bliskost. Ublažava napetost i čini da nam teškoće ne izgledaju nepremostivo. Izaziva pozitivna osećanja i misli, podstiče nas da pravimo planove za budućnost, čini da budemo ljupki, prijatni.

Seks kao lek – seks je takođe efikasan lek protiv melanholije. Ali, većina ljudi previše ozbiljno shvata seks. Zato ga treba pretvoriti u zabavnu igru. Prvo, naučite da osluškujete svoje telo, drugo – nemojte da tražite u seksu ono čega nema. Na primer sigurnost i samopouzdanje.

Muzikoterapija – prijatna muzika može bitno da poboljšava raspoloženje, zato što ubrzava srčani ritam i budi u nama želju da se krećemo, da zaigramo. Note imaju neverovatnu moć. Pevanje, sviranje i slušanje muzike mogu da budu od dragocene pomoći osobama koje imaju probleme u komunikaciji sa drugim ljudima.

(Telegraf.rs / izvor: macvapress.rs / dr Milena Martinović, specijalista psihijatrije)