Više od 500 zadruga u Srbiji je pred gašenjem: Postoji plan da to prestane, evo o čemu se radi

U selima je blizu 50.000 napustenih kuća a blizu milion hektara zemlje u Srbiji nalazi se u parlogu, neobrađeno

Više od 500 zadruga u Srbiji nalazi se pred gašenjem, jer duguju novac i državi i dobavljačima i zaposlenima, a s obzirom na to da im je oduzeto zemljište, danas najčešće žive od izdavanja poslovnih prostora i to ako imaju sreću pa im se objekti nalaze u gradovima.

Preporučujemo

U naredne 3 godine u 500 velikih sela formiranje 500 zadruga

Krkobabić: Zadruge vraćaju život selu

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, najavio je oživljavanje srpskog zadrugarstva i da će u naredne tri godine u 500 velikih sela u Srbiji biti formirano 500 zadruga. Maksimalan iznos pomoći za osnivanje novih zadruge biće šest miliona, a za postojeće 12 miliona dinara.

Ivan Medaković iz Zadružnog saveza Beograda kaže, da je situacija u zadrugarstvu loša, a kako procenjuje, svega 50 do 60 zadruga će uspeti da prođe na konkursu.

- Zadruge u Srbiji gotovo i ne postoje, jer su postala privatna preduzeća za trgovinu. Zato, drzava i Savez podržavaju inicijativu da se otvore nove, a stare reorganizuju. Oko 500 zadruga treba da se prijavi na konkurs, ali je verovatnoća da će 50 do 60 njih ostvariti pravo na pomoć - kaže Medaković i objašnjava da je to zato, jer zadrugari u ruralnim krajevima ne umeju da naprave biznis planove te da u tome treba da im pomognu lokalne privredne komore.

Prema njegovim rečima, od 2.124 zadruga koliko ih je registrovano u Srbiji, svega pet odsto njih usaglasilo je svoj rad sa Zakonom o zadrugama koji je donet pre dve godine. Međutim, on kaže da ima nade za zadruge i da to pokazuju one zadruge koje dobro rade u kopaoničkom kraju i proizvode i prodaju maline, kupine, aroniju i drugo voće:

- Njima je potrebno osavremenjivanje, kupovina hladnjača i neophodnih alata za rad, kako bi nastavile da funkcionišu u savremenim uslovima.Država će pomoći starim zadrugama, ali i novim i to najviše u ruralnom delu Srbije.

Medaković napominje da je usaglašavanje rada sa Zakonom o zadrugama, bitno za njihov dalji opstanak.

- Trebalo je da u Agenciji za privredne registre usklade svoj rad sa novinama u Zakonu ali najveći broj njih to nije učinio - napominje Medaković koji smatra i da je bolje osnovati nove, nego raditi po starom. Kako kaže, svaka zadruga u Srbiji ima potraživanja prema državi ili sadašnjim vlasnicima koji upravljaju njihovom oduzetom zemljom, ali, 90 odsto njih nikada neće dobiti zemlju nazad.

Kako bi se zaustavio negativan trend nestajanja sela, Srpska akademija nauka i umetnosti je ocenila da se to može jedino kroz povratak zadrugarstvu.

- Do sada je u Srbiji više od 120 hiljada hektara zadružne imovine privatizovano. Svake godine u Srbiji nestane po 100 zadruga, a 50 do 80 odsto njih nema zaposlenog ni jednog poljoprivrednog inženjera - kaže Branislav Gulan iz Odbora za selo SANU-a i dodaje da su mnoge zadruge likvidirane, a imovina je preneta na Republičku direkciju za imovinu Srbije čime je zadružna imovina, u stvari, podržavljena.

Danka Manojlović iz Zemljoradničke zadruge "Budućnost" iz Dobanovaca, kaže da ako se sudstvo ne umeša i ne reši otimanje zadružne zemlje, neće biti više ni jedne ovakve organizacije i to će najzad biti kraj zadrugarstva koje je, kako kaže, bolje funkcionisalo pre 100 godina.

U Privrednoj komori Srbije kažu da se od ukupnog broja zadrugara, manje od polovine njih bavi proizvodnjom, a zbog toga što ne mogu da se uknjiže na zemljištu i objektima, ne mogu da dobiju ni kredit od banaka.

- Zadruge u Srbiji dele sudbinu privrede. Ne mogu da uknjiže svojinu, a to im otežava uslove poslovanja. Izmena zakona je trajala dosta dugo u prethodnom periodu ali ismatram da je sporan član 53, koji definiše imovinu zadruge. To bi po mišljenju zadrugara trebalo menjati tako da se definiše šta je i kome pripada zadružna svojina iz perioda socijalizma, a šta je ona koja se danas stvara. Ako ta svojina nije svojina zadrugara, nema smisla ni udruživanje - kaže Aleksandar Bogunović iz PKS.

- Ako se sudstvo ne umeša i ne raščisti imovinske odnose, nema ništa od zadrugarstva. Potrebno je da se uključi zadružna revizija i da je oformi Ministarstvo poljoprivrede. U Srbiji ima između 500 i 550 zadruga, ali ni jedna od njih ne funkcioniše kao zadruga, već se bave trgovinom i preprodajom. Od 550 zadruga, realno, svega nekoliko posluje kako treba. Jedino naša zadruga funkcioniše po zadružnim principima. Pokusali smo da pronađemo i neku drugu ali nismo uspeli. Mi nemamo dugovanja prema dobavljačima, ali zato i ne primamo platu tri godine - objašnjava ona i ističe da "Budućnost" potražuje 181 hektar zemlje koja im je oduzeta.

Govoreći o najavljenim subvencijama za zadrugare, on kaže da je potrebno pre svega pozabaviti se revitalizacijom i podrškom postojećim zadrugama pa tek onda formirati nove.

Koliko je situacija na selu loša, pokazuju i podaci SANU-a koji kažu je čak 50.000 napustenih kuća u selima, a da se blizu milion hektara zemlje u Srbiji nalazi u parlogu, neobrađeno. Poslednji podaci govore da u svetu postoji oko 750.000 zadruga koje imaju oko 800 miliona ljudi, a u Srbiji 123.000 građana su članovi neke od zadruga, pokazuju podaci SANU-a.

(Telegraf.rs / Tanjug)