KO JE ERDOGANOVA ŽENA: Tvrdi da živi kao prava muslimanka, a troši bogatstvo na skupocenu garderobu (FOTO)

Prva dama Turske odigrala je značajnu ulogu u suprotstavljanju dečijim brakovima, ističući da je "prinudno venčanje dece neprihvatljivo pod bilo kojim okolnostima"

Na jučerašnjem referendumu u Tuskoj predsednik Redžep Tajip Erdogan je uspeo u svom cilju da privoli naciju da mu daju veću ovlašćenja. Sada će imati daleko veću moć, a čitav svet strahuje koji će biti njegovi sledeći koraci i u kom pravcu sada ide Turska. Na glasanje je juče došao u pratnji svoje supruge Emine Erdogan, koja je sama po sebi interesantna ličnost čiji se stavovi ne razlikuju mnogo od stavova njenog supruga.

Preporučujemo

13 STVARI KOJE NISTE ZNALI O ERDOGANU: Prodavao đevreke, tražio ga Fenerbahče, tvrdio da je Gruzin (FOTO)

Uloga prve dame u Turskoj je da razmenjuje mišljenja sa drugim prvim damama o raznim projektima društvene odgovornosti prilikom stranih poseta. Ona takođe doprinosi popularnosti Turske i može da poziva prve dame drugih zemalja ako je to potrebno.

Emina je rođena u Uskudaru u Istanbulu. Njena porodica je arapskog porekla i potiče iz jugoistočne pokrajine Sirt. Ona je najmlađa od petoro dece i pohađala je umetničku školu, ali ju je napustila pre diplomiranja.

Pridružila se "Idealistima za žensku asocijaciju", tokom čijih aktivosti je upoznala svog muža. Venčali su se 4. februara 1978. godine i imaju četvoro dece Ahmeta, Sumeie, Nekmetina Bilala i Esru.

Kada je njen muž izabran za predsednika opštine Metropolitan u Istanbulu, Emine je počela da učestvuje u mnogim projektima od velikog društvenog značaja.

Ona je pokrenula redovna društvena okupljanja na kojima se sreću bogati i siromašni, koji bi trebao da pomogne marginalizovanim društvenim grupama. Vodila je Centar za socijalni razvoj u 2005. godini i podržavala je projekte za obrazovanje žena i dece.

Prva dama Turske odigrala je značajnu ulogu u suprotstavljanju dečijim brakovima, ističući da je "prinudno venčanje dece neprihvatljivo pod bilo kojim okolnostima".

Sa Ministarstvom za nacionalno obrazovanje je pokrenula kampanju širom zemlje koja bi trebalo da reši pitanje devojčica kojima porodice ne dozvoljavaju da se obrazuju.

Potom je pokrenula kampanju "Majke i ćerke u školi" koja je rešila problem majki koje nisu imale priliku da nauče da čitaju i pišu, prenosi tccb.gov.tr.

Emine se takođe borila i protiv fizičkog zlostavljanja dece i dečijeg rada, naglašavajući značaj obrazovanja u ranom detinjstvu putem kampanje "7 je prekasno".

Podržala je projekat "Dobrovoljni izaslanici" koji je pokrenulo Ministarstvo za porodicu i socijalnu politiku. Ova kampanja je trebala da promoviše volontiranje u društvu i usklađivanje javnih usluga.

Bila je deo međunarodne konferencije "Žene u poslovnom svetu" koja je promovisala aktivno učestvovanje žena u biznisu. Ohrabrila je žene širom zemlje da počnu da se bave politikom.

Prva dama je podržala brojne projekte nevladinih organizacija koje rade na rešavanju problema žena, osoba sa invaliditetom i koje se bore da obezbede zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Emine je poznata i po tome što je hvalila ženski obrazovni sistem koji je postojao u haremima tokom Otomanske imperije, prenosi Dejli Mejl.

Tokom govora na sastanku majki otomanskih vladara ona je istakla da nasuprot zapadne percepcije, haremi su bili škole i obrazovni centri za žene, gde su one organizovali i dobrotvorni rad. Ova izjava je došla neposredno posle Dana žena, kada je ona u svom govoru izjavila da je žena pre svega majka.

Emine prati kulturna i umetnička dešavanja u zemlji. Pobornica je zdravog života i jede prirodnu hranu, a tokom slobodnog vremena voli da čita i sluša svetsku muziku.

Iako ona tvrdi da živi veoma skromno i u skladu sa strogim muslimanskim vrednostima, širom sveta je poznata njena strast za dizajniranom odećom i antikvitetima.

Jednom je čak zatvorila tržni centar u Briselu kako bi obavila kupovinu, a tokom putovanja u Varšavu istraživala je tamošnje antikvitete.

Sa mužem živi u ogromnoj palati nedaleko od turske prestonice Ankare, a izgradnja ovog velelepnog zdanja koštala je 590 miliona evra. Ova palata je toliko grandiozna da mnogi kažu da bi čak postidela i čuvenog Sadama Huseina koji je bio poznat po svojojj ljubavi prema zlatu i draguljima. Zdanje poznato i kao "Bela palata" koštala je duplo skuplje nego što je prvo bilo planirano, a Erdogan je istakao da poboljšava imidž Turske u svetu.

(Telegraf.rs/A.T.)