Prešao je 160.000 kilometara da bi stigao na posao: Gospodin Kovačević (70) nikad nije zakasnio (FOTO)
Ne samo da nikada nije zakasnio već za vreme 42 i po godine dugog radnog veka ni jedan jedini dan nije bio na bolovanju
Ninko Kovačević (70) iz Belotića je glumac amaterskog pozorišta "Janko Veselinović" u Bogatiću. Od prve uloge 1978. godine, do danas, odigrao ih je bezbroj i u sedamdesetoj godini neumorno, rame uz rame sa mladima i dan-danas oduševljava pozorišnu publiku u Bogatiću i širom Srbije i regiona.
Uz veteranski staž od četrdeset godina na sceni u Bogatiću, nizale su se brojne nagrade od kojih Ninko kao najdražu ističe onu za glavnu mušku ulogu Vasilija u "Urnebesnoj tragediji" na Republičkom festivalu amaterskih pozorišta Srbije u Kuli.
Od kada je 1992. godine iz beogradske "Mostogradnje" prešao da radi u šabačkoj "Zorki", Ninko je, sve do penzionisanja punih 15,5 godina na posao u Šabac odlazio i sa njega se kući vraćao - biciklom.
Od Belotića do Šapca i natrag put je dugačak 38 kilometara, pa je Ninko na dvotočkašu, po toj računici, mesečno prevaljivao oko 800, a s obzirom na to da je dva meseca bio na godišnjem odmoru, za godinu dana biciklom je do posla i nazad prelazio osam hiljada kilometara.
Za petnaest i po godina, dok nije zasluženo penzionisan – to je ukupno 160.000 kilometara!
Sve vreme Ninko je svakog radnog dana na posao od kuće svojim dvotočkašem kretao tačno u šest sati i pred kapijom "Zorke" bio pre sedam. Nijednom nije zakasnio na posao, a za vreme 42 i po godine dugog radnog veka ni jedan jedini dan nije bio na bolovanju!
Prvi bicikl je kupio 1992. godine, na kredit preko sindikata i njega su mi ukrali ispred šabačke bolnice, kad je sa starijom ćerkom išao kod lekara na kontrolu.
- Ostavio sam bicikl u hladu, da ne puknu gume na vrućini, a kad sam se posle sat vremena vratio, bicikla nije bilo. Imao sam i sajlu, ali đavo kad hoće, on hoće. Pričao sam komšijama kakva me muka snašla, a Toma Prelić mi kaže: Ima kod mene u šupi tri bickla, nisu neka, ali izaberi ili napravi jedno od ta tri. Popravio sam jedno, sa njim sam dočekao penziju i ono me služi i dan danas – priča Ninko.
(Telegraf.rs/ Mačvapress)