Tramp napravio još jedan potez koji je razbesneo Putina, a tiče se Balkana: Niko ne može da nasluti šta tek sledi

Ono što zbunjuje analitičare je Trampova spoljna politika jer njegova administracija poslednjih dana šalje pomešane signale

Predsednik Donald Tramp potpisao je Protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u, čime je okončana procedura njegove ratifikacije u Sjedinjenim Državama. Američki listovi smatraju da je ovo potez koji će razbesneti Rusiju, s kojom su SAD zbog Sirije zaoštrili odnose i koja se oštro protivi proširenju Alijanse.

Preporučujemo

Ponašanje Rusije na Balkanu je neprihvatljivo! Mekejn pozvao na zajedničke akcije u Podgorici

Ovaj potez iznenadio je one koji su verovali u Trampove reči tokom izborne kampanje, kada je odbacio NATO kao zastarelu organizaciju.

Američki Senat prethodno je ratifikovao protokol ogromnom većinom glasova senatora iz obe stranke. Senatori su posle davanja zelenog svetla za članstvo Crne Gore u NATO-u ocenili da će to ojačati Alijansu i istovremeno osnažiti demokratiju i nezavisnost Crne Gore.

Takođe, naveli su da crnogorsko članstvo osnažiti američku nacionalnu bezbednost i poslati snažnu poruku Rusiji "koja pokušava da okupira susede i menja međunarodni poredak".

U saopštenju Bele kuće povodom konačnog potpisa predsednika prikriveno je umetnuto rusko protivljenje da Crna Gora uđe u NATO. U njemu stoji da je "ovo signal svim drugim NATO kandidatima da su vrata za njihovo članstvo otvorena".

Mnogi optužuju ruskog predsednika da je on umešan u nemire u Crnog Gori, kada je tokom izbornog dana uhapšeno 20 ljudi osumnjičenih da su planirali teroristički napad.

Nakon što je predsednik stavio potpis na ratifikovani protokol o širenju saveza, ostaje da proceduru verifikacije okončaju još Holandija i Španija.

Crnogorski zvaničnici očekuju da Crna Gora bude punopravna članica NATO-a već na samitu krajem maja u Briselu, preneo je Glas Amerike.

Ali, ono što zbunjuje analitičare je Trampova spoljna politika jer njegova administracija poslednjih dana šalje pomešane signale. Naime, ne zna se tačno koje će poteze preuzeti i koja će biti njegova dalja vojna akcija protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada, i konačno da li podržava promenu režima.

Tome u prilog idu i dvosmisleni odgovori portparola Bele kuće Šona Spajsera, koji je jednom prilikom rekao da "Amerika neće glumiti svetskog policajca", da bi nakon nekoliko minuta izjavio da su "napadi hemijskim oružjem i barel bombe nešto što otvara mogućnost za buduće akcije".

Takođe, državni sekretar Reks Tilerson i američka ambasadorka u UN-u, Niki Hejli, u svojim odovojenim izjavama dali su suprotstavljene stavove o tome da li Tramp želi da skloni Asada sa vlasti. Kao i koji je primarni cilj američke politike na Bliskom istoku.

Smatra se da je nedovoljna komunikacija Trampa sa svojom administracijom i tajnovitost o tome šta treba da se uradi, izaziva konfuziju i kod ljudi koje je on lično birao na vodeće pozicije.

Robert Ford, bivši američki ambasador u Siriji, za Biznis insajder rekao je da je Trampova Bela kuća "još uvek nova" i da treba da prođe vremena i da bude više prakse u razmeni poruka da bi sve bilo bolje.

(Telegraf.rs)