Nova, važna promena u porodilištima mogla bi da zauvek spase bebe od gubitka sluha!

U Srbiji se svake godine kod 300 od 65.000 beba ustanovi gluvoća ili neki od problema vezanih za oštećenje i gubitak sluha

Kontrola sluha odmah po rođenju uvedena je u svih 58 porodilišta u Srbiji. Sprovodi se jednostavnim i bezbolnim testovima koji traju samo nekoliko minuta, a presudni su u sprečavanju razvojnih poromećaja kod beba koje su rođene gluve ili imaju oštećen sluh, pišu Novosti.

Preporučujemo

PREDIVNO: Pogledajte reakciju GLUVE bebe koja prvi put ČUJE svoju mamu! (VIDEO)

Stručnjaci sada usmeravaju napore ka tome da neonatalni skrining sluha postane obavezan deo procedure kao što je to ocenjivanje novorođenčeta.

Profesor dr Nenad Arsović, direktor Klinike za ORL i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, kaže da svim bebama treba uraditi skrining na oštećenje sluha najkasnije mesec dana po rođenju.

- Rana identifikacija i odgovarajuća dijagnoza ključni su koraci ka intervenciji i izboru najboljeg rešenja za pacijenta. U tom slučaju rehabilitacija može da počne već kada beba napuni šest meseci. Tada može da nosi slušni aparat i da se prati razvoj uz stručnu pomoć audiologa i logopeda - kaže Arsović.

Period rehabilitacije traje od tri do šest meseci, nakon čega se donosi odluka da li dete može da razvija sluh i govor sa slušnim aparatom ili je neophodna ugradnja kohelarnog implanta.

Ako beba ne prođe prvi test skrininga sluha, ne znači da je gluva ili je sluh oštećen. Zato se radi retestiranje za mesec dana.

Razlog za "lažno" oštećenje može da bude prisustvo porođajne vodice u ušnom kanalu ili je on bio kolabiran. Inače, u Srbiji se svake godine kod 300 od 65.000 beba ustanovi gluvoća ili neki od problema vezanih za oštećenje i gubitak sluha.

Uzroci gluvoće i drugih oštećenja sluha su uglavnom genetski. Do ovog stanja mogu da dovedu i virusi tokom trudnoće, kao i hiperbilirubinemija posle porođaja.

Do gubitka ili oštećenja sluha može doći i tokom detinjstva, za šta su takođe odgovorni genetski faktori, a ponekad i teške virusne infekcije, kao i određena fizička oštećenja.

Neonatalni skrining za utvrđivanje gubitka sluha kod novorođenčadi ima za cilj da spreči zakasnelu reakciju u lečenju ovog poremećaja, čime se postavljaju dobre osnove za kasniju socijalnu inkluziju i neometani razvoj.

Klinička praksa je pokazala da su roditelji nedostatak ove funkcije primećivali tek kada dete napuni godinu dana, pa čak i dve.

Gubitak sluha kod odraslih uglavnom nastaje postepeno. Međutim, kod određenog broja pacijenata do oštećenja sluha dolazi naglo. Većina pacijenata u odraslom dobu kandidati su za slušni aparat. On se preporučuje onima koji čuju dovoljno, ali ne razumeju govor.

Ovo pomagalo, nažalost, ne vraća sluh, ali pomaže pacijentu da bolje razume sagovornika. Ima slušnih aparata koji se ugrađuju u dršku naočara, a oni se preporučuju se pacijentima koji imaju poremećaj u prenosu zvuka kroz spoljašnje i srednje uvo.

Jedan od uzroka ovog tipa gubitka sluha jeste taloženje ušnog voska, pa se stoga starijima savetuju redovne kontrole i ispiranje ušiju.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)