Zasto je Islamska država objavila rat hrišćanima? Ovo je pravi i jedini razlog (FOTO) (VIDEO)

U proteklih sedam godina u Egiptu su izvedena najmanje 33 napada na crkve, najčešće koptske hrišćanske zajednice koja čini deset odsto od ukupno blizu 90 miliona stanovnika zemlje

Četiri meseca nakon što je bombaš samoubica Islamske države ubio 28 hrišćanskih vernika u Kairu, ova džihadistička grupa je napala egipatske hrišćane ponovo, ovaj put sa dvostrukim bombardovanjem dve koptske crkve na praznik Cveti, kada je poginulo najmanje 44 osobe, a mnogo njih je i povređeno.

Preporučujemo

Egipat pred tačkom pucanja: Uvodi se tromesečno vanredno stanje, ne mogu da se izbore sa teroristima!

Mete novih napada, sa samo nekoliko sati razmaka, bile su crkva u Delta gradu u Tanti, kao i crkva u Aleksandriji, gde je koptski Papa Tavadros II predvodio službu. To je bio dan sa najsmrtonosnijim napadima usmerenim protiv najveće hrišćanske zajednice na Bliskom istoku u poslednjih nekoliko decenija.

Kada je ISIS preuzeo odgovornost nekoliko sati posle napada, nije bilo iznenađenja. Već mesecima Islamska država ubrzava uvoz sektaške taktike u "Irak-stilu" u Egipat. Na taj način, džihadisti se nadaju da će uspeti da destabilizuju najmnogoljudnije zemlje na Bliskom istoku i prošire domet svog do sada jasno genocidnog projekta na manjine u regionu.

Egipatske vlasti do sada nisu bile u stanju da održe korak sa ovim eskalacijama pretnji, što u mnogome može biti zbog njihove nesposobnosti, ali i sve veće sofisticiranosti akcija ISIS-a usmerenih na Egipat, piše "Atlantik".

Pošto su islamisti u defanzivi na drugim mestima, Egipat je kopno koje je previše atraktivno kao potencijalni budući džihadistički front i šansa koja ne sme da se ispusti. Čini se da oni sada fokusiraju više vremena, resursa i sav talenat ISIS-a da u Egiptu naprave situaciju koja se lako može pogoršati u budućnosti.

Ciljanje egipatskih hrišćana je hladna i proračunata strategija za džihadiste, stoji u analizi ovog portala. ISIS se nada da će raspaljivanjem sektaških sukoba u Egiptu napraviti prvi korak ka pripremi ove zemlje.

Podsetimo, nekoliko eksplozija potreslo je Kairo i Deltu od 2013. godine, sve u režiji ISIS-a i njihove ispostave u obliku grupe Ansar Bejt al Makdis, koja se obavezala na odanost džihadistima još 2014. Kako je u Egiptu većina stanovnika uz postojeću vladu, ova grupa je najbolje prošla u udaljenom Severnom Sinaju, gde je poslednjih godina ubijeno preko hiljadu vladinihe vojnika, ali je oblast je jednostavno suviše daleko od Kaira da predstavlja egzistencijalnu pretnju vladi.

Za ISIS su hrišćani u Egiptu ono što su šiiti u Iraku, jer po ISIS-u mogu biti ubijeni neselektivno i bez ikakvog razloga samo na osnovu onoga u šta veruju. Još od bombardovanja crkava u Kairu decembra 2016, pristalice ISIS-a su "gurale" ideju da su hrišćani u Egiptu su pre svega mnogobošci i da zato moraju biti ubijeni.

Ukoliko se ova strategija ISIS-a uspešno implementira u mase, to će imati ozbiljne posledice za bezbednost Egipta, a ako bude uspešna, za stabilnost u celom regionu. Godinama su se džihadisti mučili sa pitanjem zašto džihad nije uspeo na kopnenom Egiptu. Ovo pitanje je od suštinskog značaja za ISIS ne samo zbog veličine i značaja Egipta, već i zbog toga što testira da li projekat džihada može da uspe u zemljama koje nisu rastrzane građanskim ratom ili beznadežno destabilizovane.

U jednoj džihadističkoj studiji ideologa Abu Mavdud al-Harmasijapod nazivom "Tajna egipatske enigme", autor prvog žali što su egipatski muslimani kao stoka jer ne razumeju "realnost borbe," a zatim nudi svoje "ključeve za džihadski uspeh." U istoj studiji upućuje na "sektaško ubijanje hrišćana" kako bi se borbe razbuktale u ruralnim oblastima i ciljale direktno na svakog hrišćanina bez izuzetaka. On dalje kaže da je razbuktavanje sektaškog sukoba ključ za "otkrivanje realnosti sukoba", jer tek nakon što su targetirane manjine u Iraku, Siriji i Jemenu, džihad je zauzeo svoje mesto u narodu. Upravo zato su džihadisti poslednjih nekoliko meseci pored hrišćana napadali i sufije, koji čine veliki deo muslimana u Egiptu, raznevši dva Sufi klerika u Sinaju i prisilivši druge da se "pokaju."

Iako je malo verovatno da će ova strategija ISIS-a uspeti u Egiptu, ipak već sada ostavlja trag uništenja koji će prvenstveno opustošiti hrišćansku manjinu Egipta. Njihov genocidni program može doživeti neupeh kao i kod njihovih predhodnika iz 1980-ih i 1990-ih, čije je bezobzirno ubijanje civila dovelo do velikog nezadovoljstva naroda.

Egipat, kao i mnoge druge države u regionu, i dalje sprovodi bogohulne zakone, postavljaju diskriminišuće restrikcije na izgradnju crkava, a pritom ne goni sektaške počinioce. I dok islamisti nastavljaju da da seju mržnju protiv manjina, sektaštvo možda neće biti ključ uspeha ISIS-a za Egipat, ali će se na ovom iskustvu učiti i sticati veštine za naredne slične poduhvate, stoji u opširnoj analizi portala "Atlantik".

Pogledajte video:

(Gordana Ćosić)