Kako da se izborimo s gubitkom: Ovo su najvažniji koraci koji će vam pomoći da se izdignete iznad situacije

Postoje određene faze koje treba preći na putu oporavka

Sa gubicima se svakodnevno susrećemo. Imati nekog ili nešto, pa nemati, spada u najjače stresogene događaje. Mi nismo rođeni sa saznanjem kako da obradimo gubitak. Veština tugovanja se uči. Postoje određene faze koje treba preći na putu oporavka. Način na koji se nosimo sa gubicima važan je za kvalitet i dužinu našeg života.

Preporučujemo

ZAŠTO JE U SRBIJI VIŠE RAZVODA NEGO BRAKOVA? Ko je tome više kriv - muškarci, žene ili Facebook?

Šutnuo vas je frajer i to naprasno? Evo kako da preživite!

Postoje mali i veliki gubici. Gubici sa ovog spiska mogu da prouzrokuju značajnu tugu, pa čak i da uvedu u depresiju:

1. Gubitak deteta, roditelja ili brata ili sestre

2. Gubitak supruga usled smrti ili razvoda

3. Gubitak bogatstva ili položaja u društvu

4. Gubitak posla ili karijere

5. Gubitak doma ili značajnog dela imanja

6. Gubitak dela tela

7. Gubitak sposobnosti da se održi neka fizička funkcija, naročito tokom starenja

8. Gubitak cilja ili vizije (kada pojedinac ima jasno osmišljene planove, a onda se ti planovi iz nekog razloga ne ostvare)

Faze obrade gubitka:

Prva faza je iznenađenje ili neverica. U vreme samog gubitka, događaji izgledaju nestvarni. Javlja se neverica, osećaj "to ne može biti istina”, "ovo je ružan san”, "ne, ovo se ne dešava”. Neki se osećaju ukočeno, poriču ono što se dešava, ali je važno što pre prihvatiti stvarnost. Tipičina emocionalna reakcija u prvoj fazi je plač, bes, vrištanje. Ova intenzivna reakcija traje od jednog do 24 časa. Ukoliko je prošlo više od 24 časa, a još su u ovoj fazi, potrebno je što pre se uhvatiti u koštac sa stvarnošću.

Druga faza je razvijanje svesnosti. Dužina ove faze traje od 3 do 12 i predstavlja zaokupljenost gubitkom. Kad smo u ovoj fazi praktično sve što radimo podseća nas na ono što smo imali, a sada više nije naše. Tu su svi rituali, od sahrane, odlaska na groblje, davanje četrdesetodnevnog pomena. Zaokupljenost gubitkom je normalna i zdrava pojava. Tokom ove faze je vrlo važno da se uspostavi ritam budnost-spavanje. Takođe, potrebno je da se obradi i osećanje krivice. Mnogo muče sebe mislima "samo da sam uradio to” ili "šta bi bilo da sam…”.

Ispravno razmišljanje je posebno važno u procesu žalosti. Misli: "čitav svet mi se srušio”, "ništa više nema smisla”, "nemam više razloga da živim”, predstavljaju iskrivljeno poimanje stvarnosti. Umesto toga, ispravnije je misliti: "izgubio sam važan deo svog života”. Još jedna iskrivljena misao je :"Ne mogu da živim bez njega (nje)”. Umesto toga, ispravno je: "Nedostajaće mi naši zajednički trenuci i ljubav koju smo imali”. Neki ljudi, kada se suoče sa gubitkom, misle da nikada više ne mogu biti srećni, zato što su izgubili nekoga koga su voleli.

Nerealno je očekivati da ćemo se u ovoj fazi svakim danom osećati sve bolje. Proces oporavka je dugotrajan. Napredak se primećuje iz meseca u mesec. Na kraju svakog meseca treba postaviti pitanja sebi: "Da li mi je bolje, da li jasnije razmišljam, da li je moje raspoloženje bolje nego prethodnog meseca."

Treća predstavlja razrešavanje procesa tugovanja i traje 3 do 12 nakon gubitka. Idealno bi bilo ako počne nakon tri meseca. Ova faza ne može da počne dok se druga faza, faza svesnosti ne završi. Tokom ovog perioda oporavka, osoba koja tuguje uvodi promene u dosadašnjem načinu svog života i stvara nove navike koje su odgovor na pretrpljeni gubitak. U zavisnosti od prirode gubitka, neke od promena životnih navika mogu da se dese i ranije. Na primer, ako je osoba izgubila posao i onda traži novi. Mudro planiranje za budućnost je jedna od dužnosti koju treba obaviti tokom ove faze. Ovde dolazi i do unutrašnje psihičke reorganizacije ličnosti i tada se kroz aktivnosti prilagođavanja novom životu, radu na sebi, preuzima odgovornost za sopstveni život.

Tugu zbog gubitka voljene osobe prati period ličnog preispitivanja smisla sopstvenog života. To je zdrav proces, daleko zdraviji nego da kažete "treba da pokušam sve da zaboravim, neću više misliti o tome”. Sposobnost da se na pravi način prevazilazi gubitak je glavni razlog zbog kojeg pojedinci dožive mnogo godina i uspevaju da uživaju u životu.

Zdravo tugovanje

Dž. Vilijem Vorden, autor nekoliko knjiga o savetovanju i terapiji tugovanja, opisuje pet zadataka koje treba obaviti u nastojanju da se prevazilazi gubitak na dobar način.

Prvi korak je: prihvatiti realnost gubitka. Razgovor sa drugima o gubitku može biti veoma koristan u prihvatanju gubitka. Važno je ispoštovati rituale tugovanja, kao što je sahrana, jer to predstavlja rad žalosti. Neki ljudi izbegavaju da idu na sahranu najbližih, neki koriste sedativ. Izbegavanje suočavanja i korišćenje ovih lekova ometaju proces tugovanja. Pojedinac mora da se suoči sa gubitkom i to što pre.

Zadatak broj dva: raditi na prevazilaženju bola. Bol je neizbežni deo gubitka i na tome treba da se radi. Tuga koja predugo traje i intenzivna je prelazi u depresiju. Pisanje ili vođenje dnevnika o gubitku takođe može da pomogne. U ovom procesu najbolje je pisati kao novinar, opisujući događaje vezane za obradu gubitka. Zbog pojedinosti koje su zapisane, stvara se osećaj da su oni mentalno arhivirani „u fioke”. Neka istraživanja su dokazala da opisivanje svoje žalosti smanjuje tugu.

Zadatak broj tri: prilagoditi se promenjenim životnim uslovima. U nedeljama i mesecima posle gubitka važno je ne donositi, ako je moguće, velike odluke. Onima koji su se suočili sa razvodom ili smrti bračnog druga, potrebno je vreme za sređivanje misli. Naša glava nije tako bistra kada prolazimo kroz tugovanje. Otežano je rasuđivanje i ispravno donošenje odluka. Tokom ove faze biće vam potrebno da prepoznate uloge koje su vama neke bitne osobe imale. Takođe će vam biti potrebno da pronađete način da te praznine i funkcije nadoknadite. Često se treba suočiti sa tim da neke uloge ne mogu biti nadoknađene.

Četvrti zadatak: preseljenje gubitka. Ne znači da treba da zaboravite osobu koju ste izgubili. Šta god da ste izgubili, a to je bio značajan deo vašeg života, vi ćete s vremena na vreme želeti da pričate o tome. Međutim, život ide dalje i vi pronalazite nova interesovanja i nove aktivnsoti, razmenjujete nova poznanstva.

Peti zadatak: izrastanje iz svog gubitka. Iako gubitak može da bude težak, pokušajte da pronađete ruže koje su nikle iz trnja. Mnogi koji su preživeli tešku bolest ili prošli kroz težak razvod, taj svoj gubitak vide kao vreme ličnog ili duhovnog rasta. U svojim naporima da prevazđete gubitak, nemojte živeti samo da biste preživljavali. Odajte čast izgubljenoj osobi, viziji ili stvari, tako što ćete učiti i napredovati kroz svoju žalost. Razmišljajte o onom što se naučili ili dobili od tog gubitka i ispunite svoj život smislom.

(Telegraf.rs / macvapress.rs / Autor: specijalista psihijatrije dr Milena Martinović)