Sve o TOMAHAVKU, razornom oružju kojim je Amerika krenula na Siriju. Ista raketa je 1999. godine opustošila Jugoslaviju! (FOTO) (VIDEO)
Tomahavk je krstareća raketa srednjeg dometa, razdaljina koju može da pređe je od 1.250 kilometara do 2.500 kilometara
Američki predsednik Donald Tramp naredio je vojne napade na Siriju u četvrtak zbog korišćenja hemijskog oružja koje je ubilo najmanje 86 ljudi, uključujući i decu. Dva ratna broda u istočnom Mediteranu lansirali su 59 raketa Tomahavk na vojne baze sirijske vlade, saopštili su američki zvaničnici.
Vojni analitičar CNN-a rekao je da je Tomahavk dobar izbor za ovakvu vrstu napada.
- To je ono za šta je Tomahavk i napravljen. Udara na niskom novou i to u fiksne objekte bez rizika po vazdušnu posadu - istakao je Rik Francona, penzionisani američki potpukovnik vazduhoplovstva.
Tomahavk je krstareća raketa srednjeg dometa, razdaljina koju može da pređe je od 1.250 kilometara do 2.500 kilometara. Ide brzinom od 880 kilometara na sat.
Tomahavk rakete ispaljene su s mora i putuju relativno nisko, blizu zemlje, i vođeni su naprednim navigacionim sistemima, što znači da SAD mogu da ciljaju vazduhoplovne baze u Siriji izdaleka.
- Ono što je važno u vezi Tomahavka je da on ne ide nužno od tačke A do tačke B u pravoj liniji - rekao je Džejms "Pauk" Marks, pensionisani američki general.
Tomahavk rakete prvi put je koristila SAD u operaciji Pustinjska oluja i u funkciji je od tada. Velika Britanija je takođe od SAD je kupila ove rakete.
Tomahavk može biti opremljen sa 453 kilometara konvencionalne bojeve glave, rekla je mornarica. Iako ove rakete imaju mogućnost da nose nuklearni teret, političari su ukinuli ovu mogućnost.
KRSTAREĆA RAKETA
Krstareća raketa je vođena letelica sa bojevom glavom velike količine eksploziva. Pogonjena je mlaznim motorom, u većini slučajeva turbomlaznim. Koristi se za uništavanje ciljeva na kopnu i moru. U njoj je ugrađena velika bojeva glava, u sklopu strukture trupa. Velikog je dometa i preciznosti pogađanja.
Moderne krstareće rakete mogu da se kreću nadzvučnim ili visokim podzvučnim brzinama, sa autonomnom navigacijom i upravljanjem, mogu da lete na putanji izuzetno male visine. Navigacija se uglavnom bazira na kombinaciji inercijalnog navigacionog sistema, sistema za praćenje terena , prepoznavanje slike ciljnog područja, GPS, a delimično i uz podršku radara, antenom sa prorezima. Napredna tehnologija upravljanja, razvijana je za vođene rakete i navođene bombe, kasnije je ta tehnologija primenjena kod modernih krstarećih raketa.
Masovno je korišćena u lokalnim sukobima i ratovima. Prema raspoloživim podacima, najviše ih je lansirano pri NATO bombardovanju Savezne republike Jugoslavije, ukupno oko 1.000 primeraka. Već u 20.45 24. marta 1999. godine, prva raketa "tomahavk" pogodila je svoj prvi cilj - vojni aerodrom u Batajnici, a u sledećih 78 dana na meti su bili i drugi objekti Vojske, bolnice, škole, stambene zgrade, mostovi, vozovi, konvoji izbeglica...
U 2011. godini, procenjeno je da jedna krstareća raketa Tomahavk košta 830.000 dolara.
Pogledajte video:
(L.C.)