Svaki dan tražim odgovor zašto je Ljubiša pobio pola sela: I posle četiri godine sve i dalje podseća na tragediju u Velikoj Ivanči
Hicima iz pištolja Ljubiša Bogdanović ubio je sina, majku i 11 komšija, među kojima i dvogodišnjeg Davida Despotovića, pred policijom je na kraju pucao i sebi u glavu, i umro posle dva dana
Pre četiri godine, 9. aprila Ljubiša Bogdanović (60) iz sela Velika Ivanča kod Mladenovca izvršio je najveći masovni zločin u Srbiji.
Preporučujemo
UŽAS U NIŠU: Devojčica (11) popila "domestos"
Braća se poubijala zbog smrdljivih čarapa: Slobodan je ranio Jovicu, a potom je Milan ubio Slobodana (FOTO)
Hicima iz pištolja ubio je sina, majku i 11 komšija, među kojima i dvogodišnjeg Davida Despotovića, i tako upisao Veliku Ivanču u istoriju kao mesto najvećeg masakra u Srbiji, a sebe kao najmonstruoznijeg ubicu. Pred policijom je na kraju pucao i sebi u glavu.
Velika Ivanča je od tog dana postala selo tuge - tri kuće su zauvek zatvorene, a pet porodica je zavijeno u crno. Meštani kažu da u selu više nikada ništa neće biti isto, a najteže im pada to što nikada neće saznati zašto je Ljubiša pobio pola sela.
- Nikada neću zaboraviti to jutro. Izašla sam u dvorište i videla mrtvog komšiju Miloša Ješića kako leži u travi. Stalno mi se vraća ta slika. Veliko zlo nas je zadesilo i moramo da živimo sa tim. Kuće su prazne, groblje puno - kaže Svetlana Milošević za beogradske medije.
U Velikoj Ivanči vreme kao da je stalo. Niša novo i lepo im se nije desilo za ove četiri godine. Retko ko im svraća, kuće koje je Ljubiša zatvorio su opustele, neke su zarasle u korov i počele su već da se ruše. Preostali meštani kažu da im stradale komšije neizmerno nedostaju.
Milovan Kostadinović kaže da je život u Velikoj Ivanči depresivan i težak.
- Sve i dalje podseća na tragediju. U kuću Bogdanovića od zločina nisam ušao, niti nameravam. Teško mi je i da pogledam u tom pravcu. Najradije bih se i odselio se, ali kuda ću - kaže Milovan.
Supruga ubice Javorka Bogdanović (64), koja je preživela njegov metak, živi sama. Suznih očiju kaže da svaki dan traži odgovor zašto je Ljubiša pobio pola sela.
- Kunem se Bogom da ne znam zašto ih je Ljubiša pobio. Svi misle da znam razlog i da ga krijem, ali i ja bih najviše volela da znam zašto. Pa ubio je i moje dete. Volela bih da je Ljubiša ostao živ, pa da nam svima kaže šta mu se desilo tog dana - kaže Javorka.
Navodi da sa svim komšijama ima korektan odnos, ali da sa porodicama žrtava komunicira samo službeno.
- A šta bismo mi i pričali? I dalje nosim crninu i nosiću je dok sam živa, i to ne samo za svog sina i svekrvu, žalim sve Ljubišine žrtve. Svi oni su bili naše komšije, prijatelji. Svakodnevno smo se družili. Najžalije mi je malog Davida. I sada mi je njegova slika pred očima. Sećam se da je svakog dana dolazio kod nas, jeo, trčao, igrao se. Duša me boli, ne daj bože nikome - priča Javorka koja se dvoumila da li da sahrani Ljubišu ali je ipak odlučila to da učini:
- Može neko da me osuđuje ili ne, ali ipak sa ja sa njima imala i lepe trenutke. Zajedno smo izrodili i odgajili troje dece. Svaki dan idem na groblje. Sedim tamo dugo, pa krenem kući, ali mi se na pola puta učini da tamo stoji neko. Pomislim da je to moj sin, pa se vratim. Sve mislim desiće se neko čudo, pojaviće se on. Zato pitam Boga kada će i mene da uzme.
(Telegraf.rs)