Preživeo Goli otok, nacistički logor i kliničku smrt: Vlasta i sa 90 neumoran - igra 6 predstava! (FOTO)
- Imam želju da kupim novi auto, ovaj stari nije izdržao -rekao je glumac Vlasta Velisavljević (91), živa legenda srpskog glumišta, u amfiteatru Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini
Život Vlaste Velisavljevića - kao scenario za najuzbudljiviji film: počeo je da glumi kao dvanaestogodšnjak 1938. godine, tri puta je hapšen, preživeo je i nacistički logor Dahau, tri godine je odležao na Golom otoku, glumio 350 uloga, a sada, iako je već prevalio 90. godinu života, glumi u šest predstava.
Preporučujemo
Još danas sunčano i toplo, od sutra se spremite za kišu
Neverovatno, 123.000 mladih nit uče, nit rade!
Kaže da se veoma obradovao nagradi za životno delo Zlatni ćuran, koju je dobio na 46. Danima komedije.
- Lepe su sve nagrade, ali Ćuran je nešto posebno u svetu glumaca. Ima raznih nagrada, raznih festivala, ali nijedan festival u glumačkom smislu ne znači toliko koliko znači ovaj Ćuran jagodinski. Skoro sam dobio odlikovanje od predsednika Tomislava Nikolića. Zlatno odlikovanje, nosio sam ga. Čoveka ne znam, nikada ga nisam upoznao, ali na tom prijemu svi koji su odlikovani, Španovićka je sedela pored mene, došli su do Nikolića, svi ga znaju, grle, ljube se i tako.
- Kada su mene prozvali, u tom hodu shvatio sam da nisam ni reč progovorio sa njim u životu, međutim, spaslo me je pozorište, jer su najednom ovi koji su primali odlikovanja shvatili da izlazi i jedan glumac i osetili su potrebu da počnu da aplaudiraju. Prilazim predsedniku i kažem: “Ala ovi aplaudiraju, srećan ti rođendan, daj mi to, molim te“.
O tom događaju je pisano, ali niko to nije fermao, što kaže narod. Ali kada sam dobio Zlatnog ćurana za životno delo, svi me zovu. Pun mi je telefon čestitki, pune novine intervjua, sve televizije me zovu. Sa RTS me zvali dva puta da kažem nešto. Jagodinski festival ima umetnički svoju cenu. Čuvajte ga - poručio je Velisavljević studentima i Jagodincima.
On je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu dobio zvanje doživotnog počasnog člana i još učestvuje u radu pozorišta.
- To je najveća na nagrada za glumca. Ja sam svetski prvak u igranju jednog komada. Reč je o “Bubi u uhu“. Rada Đuričin i Branka Petrić su, pored mene, ostale iz prve podele. Preko 40 godina igrali smo tu predstavu po celom svetu. Za premijeru sam dobio kostim i cipele. Četrdesete godine igranja te cipele su se raspale, cipele nisu izdržale, ali ja jesam - priča Velisavljević.
Nedavno su ga mlade kolege iz JDP-a primile u njihovu klasu, pošto je posle Đuzine smrti Vlasta definitivno ostao bez svoje:
- Ja sam ostao poslednji u životu sa moje klase. To je prva klase Pozorišne akademije koju je vodio Mata Milošević. Doskora samo bili dvojica, Đuza i ja. Svakom susretu sa Đuzom sam se radovao. Kada smo radili predstave u Ateljeu 212, ja sam igrao u podrumu, a on gore ili obratno, jedva smo čekali da se sastanemo u bifeu, da malo porazgovaramo, popijemo ponešto, jer smo tako naučili.
To smo i radili. On je otišao i sada sam ostao sam. I pričam to mojim kolegama klincima. Kažem: “Ja sam sada ostao bez klase“, a oni će: “Mi ćemo te primiti u našu klasu“. Prihvatio sam.
Tako da ja sa ponovo imam svoju klasu i ponašam se kao da sam primljen u pozorište - sa osmehom prepričava dogodovštine Velisavljević.
(Telegraf.rs/Blic)