Ivana i njen muž na motoru pregazili šest kontinenata i 55 zemalja: Kod kuće dočekani kao kraljevi, uz trubače (FOTO (VIDEO)

Na dugom i neizvesnom putu oko sveta nisu ih plašili ni nepoznati predeli, ni vrelo sunce, ni kiša, ni sneg. Bojali su se jedino da im ne zakaže motor.

Mladi bračni par, Ivana Čolakovska (31) iz Makedonije i njen suprug Manu Tores (35) iz Sevilje, Španija, koji su za četiri godine na motoru obišli svet, danas su carski dočekani u Skoplju.

Preporučujemo

Zabranjena ljubav muslimana i Srpkinje: Mustafa i Sofija su u braku 60 godina i prkose mržnji na Balkanu (VIDEO)

U pratnji stotine motordžija, koji su ih sačekali na granici, oni su stigli na centralni gradski trg makedonske prestonice, gde ih je pored roditelja, rodbine i prijatelja, čekalo još jedno iznenađenje – trubači čuvene grupe Džango Agušev.

Oni su iz Skoplja krenuli 17. aprila 2013. godine, a za ove četiri godine su “pregazili” šest kontinenata, 55 zemalja i prevalili 147.000 kilometara.

Skoplje je njihova predposlednja stanica, a nakon kratkog odmora nastavljaju put u Španiju, rodnu zemlju njenog supruga Manu Toresa.

- Danas sam mnogo uzbuđena i srećna, ali i ponosna jer nije bilo lako da se obiđe svet na motoru. Iako smo imali teških trenutaka, ni za tren nismo pomišljali da odustanemo. Nisam očekivala ovakav doček. Kada smo pošli na ovo putovanje pre tačno četiri godine, krenuli smo sami, ja i Manu. Ispratili su nas samo moji roditelji, a danas, dočekalo nas je stotine prijatelja koje smo stekli zahvaljujući socijalnim mrežama - rekla nam je Ivana Čolakovska.

U njihovu čast na centralnom gradskom trgu u Skoplju je bila postavljena bina, oko koje se tiskalo više stotina ljudi, otvorena je flaša šampanjca, a za dobrodošlicu svirala im je čuvena grupa trubača Džango Aguševa.

Sa Špancem Manuelom Toresom Ivana se upoznala pre sedam godina na jednom grčkom ostrvu, gde se rodila ljubav, i od tada su nerazdvojni. Njihov partner je postao i motor, a putovanje sa njim način života.

Osim što je znao da vozi, zanimljivo je da se njen suprug iz Španije, kada su krenuli, uopšte nije razumeo u motore, pa čak nije znao ni ulje da promeni. Uprkos tome, zaljubljeni par je odlučio da na dva točka poseti i vidi što više država i krajeva, da upozna različite ljude i kulture i jednostavno da uživa u lepotama planete Zemlje.

- Cilj nam je da posetimo što više mesta. Tamo gde se budemo prijatno i lepo osećali ostaćemo duže. Putovaćemo regionalnim, a ne autoputevima, jer se duž tih lokalnih puteva nalaze najlepša i najoriginalnija mesta, a i ljudi su gostoljubiviji za razliku od velikih gradova. Nećemo koristiti navigacione uređejaje, već samo mape, a spavaćemo u šatoru i kod dobrih ljudi. Ovo putovanje je za nas veliki izazov. Znamo da neće biti lako, ali kada je u pitanju velika ljubav, ništa nam neće biti teško - rekla je pre puta oko sveta Ivana Čolakovska.

Na dugom i neizvesnom putu oko sveta nisu ih plašili ni nepoznati predeli, ni vrelo sunce, ni kiša, ni sneg. Bojali su se jedino da im ne zakaže motor, ili, ne daj bože, da dožive saobraćajnu nesreću. A upravo to se krajem 2014. godine i dogodilo. Ivana je slomila nogu, ali ne i optimizam, vedar duh i čvrsto uverenje da će, kada zazdravi, sa Manuelom nastaviti put oko sveta.

- Krenuli smo od mesta Valparaiso, i dok smo po nevremenu vozili po najtežem i očajno lošem putu u tom delu Patagonije u Čileu, desila nam se nesreća. Osetila sam jak bol u nozi, ali sam u sebi ponavljala: „valjda nije slomljena, nije slomljena“. Na žalost, nisam imala sreće. Završila sam sa 9 šrafova u nozi, ispričala je Ivana svojim prijateljima na Fejsbuku.

Ona je imala sreće, jer se nezgoda dogodila na planinskom delu gde su radnici baš u to vreme postavljali dinamit da bi proširili put. Oni su im i prvi priskočili u pomoć.

Kada se Ivana oporavila, ponovo je sela na motor iza svoga Manuela.

Na put oko sveta su krenuli sa malo para u džepovima. Nisu spavali po hotelima, već u šatoru i kod dobrih ljudi. Gostoprimstvo su našli u brojnim familijama, noćili su u policijskim stanicama i vatrogasnim domovima, a konak su im pružali i budistički hramovi i crkve.

- Svuda u svetu su nas toplo dočekivali. Svuda smo imali toplu hranu i krevet bez obira kojoj naciji, rasi, veri ili tradiciji su ljudi pripadali. To je bilo neverovatno iskustvo. Ipak, najviše su mi nedostajali roditelji, prijatelji, domaća hrana i muzika, poverila nam se Ivana.

(D.J.)