Šta je preizborna tišina i gde sme da se krši

U trenutku kada je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zastupljenost interneta u domaćinstvima skočila na 65 odsto, pitanje je da li birokratska pravila imaju snagu i mogućnost da spreče predizbornu propagandu i slanje poruka biračima

Klasični mediji i dalje najviše utiču na izborno opredeljenje građana, međutim od kada je virtuelna realnost ušla u igru, pravila su potpuno promenjena. Tačnije ne ona zakonska, već pravila na internetu i društvenim mrežama, koja država i da hoće da kontroliše - ne može. Zato se i postavljaju pitanje - koja je svrha predizborne tišine?

Preporučujemo

VUČIĆ ODGOVARA NA PORUKE posetilaca njegove Fejsbuk stranice (VIDEO)

FINIŠ IZBORNE KAMPANJE: Vučić razgovarao sa penzionerima u Topčideru (FOTO) (VIDEO)

Birokratski rečeno, u ponoć počinje predizborna tišina koja će trajati do zatvaranja biračkih mesta. Tokom predizborne tišine je zabranjena bilo kakva izborna propaganda, održavanje javnih skupova i iznošenje rezultata na izborima.

Međutim, u trenutku kada je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zastupljenost interneta u domaćinstvima skočila na 65 odsto, pitanje je da li ova birokratska pravila imaju snagu i mogućnost da spreče predizbornu propagandu i slanje poruka biračima.

U vreme izbora 2014. godine, tadašnji predsednik Republičke izborne komisije Dejan Đurđević naglasio je da izborna se tišina odnosi i na Internet.

- Internet je jedna vrsta sredstva javnog informisanja i to se odnosi i na njega - rekao je tom prilikom Đurđević.

U tom smislu možemo izdvojiti član 4, stav 19 Zakona o elektronskim medijima:

- Elektronsko izdanje jeste uređivački oblikovana internet stranica ili internet portal.

U izveštaju OEBS-a o izborima 2014. godine u Srbiji, međutim istaknuto je da se, uprkos tome, vođenje kampanje nastavilo na Fejsbuk i Tviter profilima izbornih kandidata u toku celokupnog trajanja izborne tišine, uključujući i sam izborni dan.

Posle više poziva i mejlova, nismo uspeli da dobijemo odgovor iz sadašnjeg saziva RIK-a na pitanja o aktivnostima političkih subjekata na internetu, zbog, kako nam je neformalno rečeno, zauzetosti tekućim poslovima.

Takođe, treba imati u vidu da su sadašnja pravila o predizbornoj tišini od gotovo tri dana doneta pre skoro 17 godina, kada internet još nije bio deo svakodnevne prakse u Srbiji.

Bojan Klačar iz CeSID-a kaže za Telegraf.rs da postoje dva problema u vezi sa predizbornom tišinom u Srbiji.

- Prvi je što predizborna tišina predugo traje, 68 časova, a drugi je, što je ova oblast neuređena na internetu. Imamo RIK i REM koji bi trebalo da obavljaju kontrolu i monitoring, ali koji objektivno ne mogu pod ovakvim okolnostima da to urade na kvalitetan način - kaže Klačar.

On napominje da u 2017. ne možemo da govorimo o poštovanju predizborne tišine na društvenim mrežama.

- Bilo je pokušaju u regionu da se ta vrsta komunikacija sankcioniše, u pogledu postova na Fejsbuku i Tviteru, ali je to mom mišljenju preterano - ukazao je Klačar.

Klačar smatra da je "plafon" koji se može postići jeste kontrola oglašavanja na internetu i izveštavanja portala tokom predizborne tišine.

- Smatram da predizborna tišina koncipirana na ovaj način je spremna za promene. Treba je skratiti i napraviti neke mere koje u skladu sa vremenom u kojem živimo - zaključio je Klačar.

(Telegraf.rs)