Ovde politika nema moć: Nakon rata jezik se raspao i slomio, sada pokušavamo da ga "zalepimo"

Napomenuto je da je preko dve hiljade ljudi potpisali Deklaraciju za samo 20 sati od objavljivanja

U Sarajevu održana je konferencija za medije povodom objavljivanja teksta Deklaracije o zajedničkom jeziku.

Preporučujemo

Ovo je Deklaracija o zajedničkom jeziku Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca: Pročitajte šta piše u njoj (FOTO)

– Nakon serije regionalnih konferencija projekta JEZICI I NACIONALIZMI, koje su prošle godine održane u Podgorici, Splitu, Beogradu i Sarajevu, preko trideset lingvista i "ljudi od pera" sastavilo je Deklaraciju o zajedničkom jeziku u nameri da se podigne svest i aktivno utiče na postojeće nacionalističke jezičke prakse u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

Cilj nam je dekonstrukcija neprirodnog stanja koje je posledica tesnih veza identitetskih politika i lingvističke nauke. Inicijativa je potekla od mladih ljudi iz Sarajeva kako bi se podstakla pozitivna promena u društvu – rekao je Vladimir Arsenijević iz Udruženja KROKODIL.

Napomenuo je kako je preko dve hiljade ljudi potpisali Deklaraciju za samo 20 sati od objavljivanja na sajtu www.jezicinacionalizmi.com.

Književnica Ivana Bodrožić istakla je da ova Deklaracija nema finansijsku, strukturalnu i političku moć.

– Deklaracija treba da menja klimu, menja i podiže svest. Ovo je prelazno razdoblje. Promene se dešavaju malo po malo, procesi traju godinama. Namera nam nije bila da menjamo Ustav, cilj je senzibiliranje javnosti da postoje drugačiji načini razmišljanja o jeziku. Upozoravamo na raznolikost koja je bogatstvo, a koju ubijamo jezičkim redukcionizmom.

Nakon rata jezik se raspao i slomio, pa smo prisiljeni da u njemu budemo čisti. Čišćenje i sakaćenje jezika utiče na strukturu naših misaonih i emotivnih procesa. Ne zagovaramo jezičku anarhiju a sa druge strane ne tražimo ime ovom jeziku već dozvoljavamo svakome da ga zove kako želi  – rekla je Bodružić.

Enver Kazaz rekao je da su deca u Bosni i Hercegovini izložena jezičkom rasizmu, nacionalističkoj i ideološkoj mržnji jer škola vrši mentalno obrezivanje kroz rigidni koncept identiteta. Dodao je kako Deklaracija poziva na prestanak segregacije u školskom sistemu i istakao da jezik nije ideološki prostor već je ontološki, komunikativni, kulturni, humanistički prostor, prostor novih horizonata znanja; organski jezik je onaj na kome mislimo i osećamo.

– Deklaracija prirodno udar na lingvističke nacionaliste. Njima oduzima hleb iz ruku. Lingvistički nacionalizam je rezultirao ogromnim bankovnim računima pojedinaca. U svojim napadima lingvistički nacionalisti ne koriste argumente lingvistike nego koriste argumente ideologije i politike – rekao je Kazaz.

– Bojim se da je praksa rigidnog normiranja jezika ukinula ono što je zajedničko nasleđe jezika na ovom prostoru. Liberaliziranje normi otvara mogućnost jezičkog bogatstva – zaključio je Kazaz.

(Telegraf.rs)