Moćna tajna obaveštajna organizacija deluje u Americi, a Tramp još ne zna da ona postoji

NGA je i dalje ostala najmisterioznija od svih pet velikih američkih obaveštajnih agencija, među kojima se nalaze CIA i NSA

U strogo zaštićenoj vojnoj bazi, koja se nalazi tridesetak kilometara od Vašingtona, nalazi se sedište obaveštajne agencije NGA za čije postojanje zna tek mali broj Amerikanaca. Bivši američki predsednik Barak Obama, pet meseci nakon što je ušao u Belu kuću, uopšte nije reagovao na spomen njenog imena. To se dogodilo 2009. godine kada je posetio jedan restoran brze hrane, piše Foreign Policy. Za ovu agenciju ne zna ni sadašnji američki predsednik Donald Tramp.

Preporučujemo

Tramp ponovo udario kontru Obami

Obama se rukovao sa jednim čovekom i upitao ga gde radi. On mu je odgovorio kako radi u Nacionalnoj geoprostornoj obaveštajnoj agenciji, odnosno NGA. Predsednik je bio prilično zbunjen.

- Molim vas, objasnite mi što znači ta Nacionalna geoprostorna… - nije mogao ni da ponovi naziv agencije.

Od tada je prošlo osam godina, a NGA je i dalje ostala najmisterioznija od svih pet velikih američkih obaveštajnih agencija, među kojima se nalaze CIA i NSA.

U NGA je zaposleno oko tri hiljade ljudi

Sedište ove agencije nalazi se u trećoj po veličini zgradi u Vašingtonu. U agenciji je zaposleno oko tri hiljade ljudi. Centralna zgrada agencije, koja je dovršena 2011. godine, koštala je 1,3 milijarde evra. Primarna funkcija ove agencije je analiza snimaka koje su snimili dronovi, špijunski sateliti i amaterske kamere širom sveta, posebno na Bliskom istoku.

Njeno delovanje uglavnom je usmereno izvan SAD-a. Upravo zbog toga NGA nikada nije bila umešana u unutrašnje špijunske skandale, pa se tako nije ni pojavljivala u javnosti. Međutim, stručnjaci smatraju kako bi dolaskom Donalda Trampa na vlast to moglo da se promeni. Američki predsednik ipak je opsednut nacionalnom sigurnošću i uložio je znatan napor u proširenje nadležnosti obaveštajnih zajednica.

Kamere od 1,8 milijardi piksela

Zbog toga se može očekivati da će u budućnosti početi da koristi usluge ove agencije. Pre godinu dana Pentagon je objavio rezultate istrage koji su pokazali da su od 2006. do 2015. godine u 20 situacija koristili dronove na američkom tlu. Tada se pojavio strah da bi se tehnologije, koje su inicijalno osmišljene za špijuniranje spoljnih neprijatelja, u budućnosti mogle još više koristiti za nadziranje američkog stanovništva.

Inače, upotrebu izviđačkih i špijunskih dronova u američkom vazdušnom prostoru odobrava ministar obrane. Pre godinu dana Amerikanci su u Baltimoru prvi put službeno upotrebili poseban sistem nadziranja dronom, koji je inače razvijen za vojne aktivnosti u Iraku. Samo mali broj ljudi znao je da ih sa neba kontroliše vrlo napredna špijunska tehnologija, koja raspolaže kamerom rezolucije 1,8 milijardi piksela.

Šta će se dogoditi kada Tramp sazna za NGA

Za razliku od elektronskog nazdora NSA-a, koje se zbog zaštite civilnih sloboda sprovodi pod strogim nadzorom, nadzor NGA-a do sada nije bio pod kontrolom američkog Kongresa i javnosti. Trampova administracija bi ovu prednost mogla iskoristiti. Komentator Forin Polisija veruje da bi američki predsednik mogao početi koristiti najmodernije dronove kako bi nadzirao američke muslimane ili ilegalne useljenike.

Međutim, pre nego što se to dogodi, Donald Tramp bi za početak, poput svoga prethodnika Baraka Obame, najpre trebao saznati da ova agencija uopšte postoji.

(Telegraf.rs)