NAJČUVENIJE JELO IZ "MUĆKI": Da li se sećate "dželid ilsa" i da li znate kako se sprema? (FOTO) (VIDEO)
Pihtije od jegulja se vrlo često pominju u ovoj nama omiljenoj britanskoj seriji, a znamo i da je Delboj nekada davno držao tezgu ispred "Ragine glave" gde ih je prodavao. Kako to izgleda i kako se zapravo sprema?
U epizodi "Ko želi da bude milioner?" Delboj sreće svog starog prijatelja Džamba Milsa koji je 1967. godine emigrirao u Australiju i obogatio se. Tada saznajemo da su njih dvojica nekada davno držali riblju tezgu.
Dosta kasnije, u epizodi "Izlet veselih momaka", kada junaci naše omiljene serije idu u Margejt pa im u povratku eksplodira autobus zbog albanskog radija koji je Delboj prodao autoprevozniku, iz razgovora braće Troter na plaži saznajemo da je u pitanju bila tezga ispred "Ragine glave" na kojoj su prodavali pihtije od jegulja ali da su morali da je zatvore zbog sanitarne inspekcije i humanizovanja životinja u crtanim filmovima.
Nešto nakon toga u epizodi "Tri muškarca, žena i beba" čujemo ponovo da je Delboj nekada držao radnju sa pihtijama od jegulja, što čini da Albertu presedne sendvič koji je počeo da jede. A skoro od trenutka u kojem se u seriji pojavio Kasandrin otac Alan neprestano slušamo o ovom jelu koje je njegovo omiljeno.
Prema tome, pihtije od jegulja su kao i svake druge pihtije. Nekome su odvratne, neko ih obožava (mada očigledno ne "dolaze sa godinama" kao kod nas jer je Albert najstariji). Jedno je sigurno: u pitanju je verovatno najčuvenije jelo u "Mućkama".
A to je zapravo tradicionalno englesko fast-fud-jelo koje se u XVIII veku pojavilo na londonskom Ist Endu, siromašnijem delu prestonice Engleske. Evropske jegulje su nekada bile brojne u Temzi, a mreže za njihovo hvatanje nalazile su se daleko uzvodno. Zbog toga je ovo hranljivo jelo bilo jeftino, pa su se odmah pojavile i specijalizovane radnje koje su ih prodavale.
Najstarija koja i dalje kontinuirano radi otvorena je 1902. godine i zove "M. Manze", a nalazi se ni manje ni više nego baš u Pekamu. Nakon Drugog svetskog rata bilo ih je oko stotinak, krajem prošlog milenijuma 87. Postoje svi uslovi da se evropska jegulja masovno vrati u Temzu jer se kvalitet vode u ovoj reci popravio ekološkim merama u poslednjih pola veka; međutim, Englezi u sve većem broju nalaze pihtije od jegulja odvratnim i one više nisu popularne kao nekada.
Kako se sprema? Slatkovodna se jegulja secka na okrugle komade te se kuva u vodi i sirćetu ne bi li se napravio riblji buljon, nakon čega se dodaje orašćić i malo limunade pre nego što se ostavi da se ohladi. Pošto je jegulja prirodno želatinasta riba, kuvanjem se u tečnost oslobađaju proteini poput kolagena koji se tokom hlađenja zgušnjavaju čime se stvaraju pihtije.
To je, razume se, okvirni recept, svaka radnja i svaki deo Londona ima neku svoju posebnost, pošto se dodaju i bilje i začini. Pihtije od jegulja se obično služe uz pitu od mlevene govedine i krompir-pire, a jedu se uz čili-sirće ili balzamiko i beli biber. I naravno — pivce.
(O. Š.)