Ti trošiš pare, a banka ti plaća: Zaboravite na ovu priču u Srbiji, Sofija nam objasnila kako to izgleda u Americi

Ponekad se zapitam da li mi živimo na istoj planeti?

Teško da ćete u Srbiji naići na čoveka kojeg ozari osmeh kad čuje reč banka.

Preporučujemo

Možda bi se neke stvari promenile, kao recimo onaj Boškov slučaj koji smo nedavno opisali ako bi bar jedna banka preuzela varijantu koja je na snazi u Americi.

Nedavno sam posetio SAD i tamo od prijatelja čuo fantastičnu stvar.

Da prvo razjasnim. Tamo retko ko ima keš kod sebe. Plaća se uglavnom karticama, u kojoj god da ste radnji, jer sve imaju aparat za elektronsko plaćanje. Ako izuzmemo nelegalne tokove, teško ćete igde vičeti čoveka koji ima više od 20 dolara kod sebe. Pedeset je naučna fantastika.

Tek kasnije sam shvatio to zbog čuđenja kada zbog nekog ceha od 13 dolara izvadim 100$ i krenem da platim. I sami prodavci se iznenade.

Zašto je to tako?

Poenta je u motivaciji da se korisnik banke motiviše da troši novac sa kartice, a ne novčanice. Zatim sam od prijateljice čuo kako nju banka stimuliše da troši elektronski, toliko da joj se isplati, jer svake godine joj banka pokloni kartu za Beograd.

Kako?

Njena banka konstantno od vas traži (predlaže) da što više trošite para sa kartice, jer vam na svaku kupovinu uplaćuju 2% od vrednosti računa.

Da uprostimo, u Srbiji bi to izgledalo ovako: Kupite hleb, jogurt, mleko, šunku, jaja i platite račun otprilike 500 dinara. Banka vam uplati 2% od te cifre, znači 10 dinara ide na vaš račun. Sad razmislite koliko puta mesečno kupite nešto, makar najosnovnije, pa probajte da napravite ovu vrlo pogodnu računicu po vaš budžet. Nekad kupite i nešto vrednije, farmerke, kućni aparat, kola... I tu izračunajte 2%. Malo li je?

- Vrlo je jednostavno. Meni na kraju meseca, kada legne ukupna uplata od banke u visini od 2% mojih troškova u SAD, jasno stoji odvojeno na računu i tačno znam da je to od tog procenta koji mi se uplaćuje - objašnjava Sofija koja naglašava da je u Americi popularno da svaka banka ima određeni benefit koja praktično nema nijedna druga, pa je neka vrsta jednakosti u kvalitetu zastupljena.

- Recimo, banka u kojoj je suprug, mnogo bolje plaća zdravstveno osiguranje.

Vraćamo se na procenat u banci.

- Ja taj novac mogu da potrošim u narednom mesecu kako hoću, da kupujem u prodavnici, da plaćam račune, kredit... Ili kao što ja uglavnom radim kad se skupi kupim kartu za Beograd, jer svake godine dolazim na odmor u Srbiju - zvuči vrlo objašnjeno i jasno, zar ne.

Da prevedemo, ona lično, na godišnjem nivou od banke dobije između 500 i 700 dolara.

Javite nam se za čudne i sjajne, priče iz inostranstva. Telegraf.rs pokušava na sve načine da objasni kako naši ljudi žive u inostranstvu, kako se bore, kako neke stvari koje su nezamislive ili teško ostvarive u Srbiji mogu da se sprovedu u drugim zemljama. Pričamo o gradskom prevozu, računima, vrtićima, školama, bankama. Javite se na + 381 11 20 96 787 i na redakcijski mejl redakcija@telegraf.rs

(S. M)