Petrova ljubav iz studentskih dana pretvorila se u pakao: Žena me je napadala noževima, tukla i maltretirala, jedva sam izvukao živu glavu
"Sve sam trpeo i ćutao dok nije počela da nasrće na mene noževima. Da me je tada uhvatila, zaklala bi me"
Ljubav iz studentskih dana pretvorila se u pravi komšmar za Petra iz Skoplja, koji je na kraju jedva uspeo da se izvuče iz pakla koji mu je svakodnevno priređivala njegova žena. Zbog nje je ostavio sve u Skoplju i preselio se u mali gradić Pehčevo.
Tek tu je za njega počelo svakodnevno psihičko i fizičko maltretiranje, a kada je od žene dobio batine, strahujući da ga ona može i ubiti, jer gaje napadala i sa noževima, spakovao je svoje najosnovnije stvari, neprimetno se išunjao iz kuće i pobegao glavom bez obzira.
Ovaj visokoobrazovani Makedonac smogao je snage da portalu "skopjeinfo" ukratko ispriča šta ga je snašlo, koliko za pouk drugim muškarcima da ne treba uvek da nasedaju na lepotu, šarm i slatkorečivost žena.
- Na fakultetu sam upoznao lepu, pametnu, duhovitu i seksipilnu devojku. Imala je sve o čemu sam oduvek sanjao. Drugovi su mi zavideli što sam imao sreće i našao takvu “bombu”. Ona je napustila fakultet i odlazila je na neki kurs o filmu. Mojoj sreći nije bilo kraja. Ne znam iz kojih razloga, ali odjednom mi je rekla da želi da odemo iz Skoplja i preselimo se u mali gradić Pehčevo, u unutrašnjosti Makedonije, a ja idiot sam pristao na to. Verovao sam da ima nekih problema i da na ovaj način samnom želi da započne novi život - veli Petar i nastavlja:
- U Skoplju sam ostavio sve, posao, dom, porodicu, prijatelje, i sa njom otišao. Ne u Pehčevo, već usred ničega u tom kraju. Nije prošlo ni dva dana odkako smo se doselili, a već je počela da me maltretira, prvo psihički, a posle i fizički. Tamo nikoga nisam poznavao i nisam imo kome da se požalim, ali sam sa druge strane verovao da je to samo prolazni izliv njenog besa, izazvan ni sam ne znam čime.
- Svakodnevno sam preživljavao emocionalno, mentalno, fizičko i finansijsko silovanje. Tamo sam našao drugi posao, ali ni dinara nisam video od toga što sam zaradio. Ona je uzimala sav novac, i stalno mi je zamerala govoreći mi da ništa ne vredim, da sam glup...
- Bila je zima i veoma hladno kada je počela i da me bije. U početku me je samo šamarala i grebala vrišteći kao luda. Branio sam se koliko sam mogao, ali je ona bila jača. To sam trpeo i ćutao sve dok nije na mene počela da nasrće sa noževima. Bežao sam od nje, a znam, da me je uhvatila u tom ludilu, sigurno bi me zaklala - priča Petar, ne želeći da ulazi u detalje.
Njegov pakao je, kaže, trajao večnih osam meseci.
- Pošto sam radio iz kuće, retko sam izlazio, pa mi je teško bilo da pobegnem a da me ne primeti. Ipak, ugrabio sam jedan trenutak dok je bila u kupatilu, na brzinu sam spakovao ono najosnovnije i izleteo iz kuće. Ni sam ne znam koliko dugo sam trčao. Tako sam stigao do jedne seoske prodavnice i odande se telefonom javio drugu. Ukratko sam mu rekao o čemu se radi i zamolio ga da hitno dođe po mene, jer nisam imao ni dinara za autobus. Tako sam se konačno obreo na sigurnom, u mom domu u Skoplju - otkriva on.
Kako sam kaže, od tada je prošlo godinu i po dana, a on još uvek ne može da dođe sebi zbog svega onoga što je preživeo sa tom ženom, za koju je verovao da je ljubav njegovog života. Petar priznaje da sada uglavnom igra video igrice, izlazi sa prijateljima i opija se da bi zaboravio pakao kroz koji je prošao, ali, ne prođe dan a da u strahu ne pomisli da će se ona iznenada pojaviti na vratima.
(D.J.)