Split, grad teške psihijatrije: Oboren je rekord pacijanata, upozoravaju na novi opasan trend kod žena

Ova splitska Klinika za psihijatriju obara rekorde u broju pacijenata na nivou Hrvatske kojima je potrebna pomoć lekara psihijatara

U svetskim okvirima i prema epidemiološkim podacima od šizofrenije oboleva jedna osoba na hiljadu ljudi. Slobodna Dalmacije prenosi da prema tim kriterijumima značilo bi da na širem području Splita ima oko 2.500 ljudi koji boluju od ovog zasigurno najtežeg psihičkog oboljenja, dok bi taj broj u Zagrebu, s obzirom na broj stanovnika, bio veći od 7.000.

Preporučujemo

FOTOGRAFIJE STANA ČOVEKA OBOLELOG OD ŠIZOFRENIJE: Njegova priča će vas pogoditi (FOTO)

- Šizofrenija je bolest koja se pojavljuje svuda u svetu i ne može se predvideti kada će i hoće li neko od nje oboleti. Naravno, najvažnija je genetska predizpozicija, odnosno od šizofrenije najčešće obolevaju osobe koje su već u svojoj porodici imale nekoga ko je bolovao od tog psihičkog oboljenja - rekao je za list doc. prim. dr Trpimir Glavina, predstojnik Klinike za psihijatriju KBC-a Split.

I upravo ova splitska Klinika za psihijatriju obara rekorde u broju pacijenata na nivou Hrvatske kojima je potrebna pomoć lekara psihijatara kojih u KBC-u Split ima samo 24.

- Tokom 2016. godine u Klinici za psihijatriju ambulantno smo pregledali, odnosno obradili 70.200 pacijenata, što je svojevrsni hrvatski rekord. Toliki broj ljudi obradili smo i 2015. godine. Da bih što plastičnije objasnio o kakvoj se vojsci ljudi radi, najbolji je pokazatelj što je 35 lekara psihijatara jedne zagrebačke klinike u istom razdoblju od godine dana, tokom 2015., obradilo tek nešto više od 20.000 pacijenata - govori dr Glavina.

Nesrazmeu u broju lekara i broju pacijenata zasigurno treba potražiti u činjenici da u Zagrebu postoji više psihijatrijskih klinika nego u Splitu, gde postoji samo jedna.

- Ova Klinika za psihijatriju pokriva područje Splitsko-dalmatinske županije od oko 460.000 ljudi i nama gravitira velik deo stanovnika BiH, kao i ostalih županija, koji takođe u našu kliniku dolaze po pomoć. Tokom 2016. godine imali smo 1.579 ležećih pacijenata na 82 kreveta koje ima Klinika, i po broju kreveta smo vodeći u Hrvatskoj. U 2015. smo imali 1.676 pacijenata (na 99 bolničkih kreveta). Naša popunjenost tokom godine iznosi 85 posto, a najveći broj onih koji ostaju kod nas na lečenju boluje od šizofrenije i drugih psihotičnih stanja. Ujedno, mi smo jedina Klinika za akutne bolesnike koja nema zatvorenog dela odeljenja, odnosno čiji pacijenti nisu "pod ključem", a na prozorima nemamo ni rešetke, što nije slučaj s drugim sličnim klinikama - kaže dr Glavina.

Pacijenti koji u akutnoj fazi svoje bolesti leže na splitskoj psihijatriji, u bolnici borave u proseku 17 dana, ali kod nekih od njih lečenje nastavlja i u drugim hrvatskim psihijatrijskim ustanovama.

- Mi naše pacijente za koje se ukaže potreba daljnjeg lečenja šaljemo u bolnicu na Rab i Ugljan. Gotovo svake nedelje imamo organizovan prevoz do tih ustanova. U 2016. godini 326 naših pacijenata nastavilo se lečiti u tim institucijama.

Najčešći psihijatrijski poremećaji i bolesti današnjeg društva su depresivna i anksiozna stanja.

- Recimo, imamo jako puno ljudi koji su u ratu doživeli i preživeli jezive stvari, koje "normalan" čovek teško može preživeti, a da mu ne ostanu posledice. I oni tek sada, nakon velikog odmaka vremena, dolaze k nama potražiti pomoć. Mnogi od njih su "potonuli" u alkohol ili drogu i došli u bezizlazne životne situacije. Što se tiče depresivnih i anksioznih stanja, najvažnije je pitanje predispozicije da čovek oboli od nekog takvog oboljenja, odnosno da se kod njega razvije bolest, kao i reagovanje svake pojedine osobe na neke teške životne okolnosti, a takva stanja nazivamo reaktivnim stanjima. Brzina i način života takođe utiču na čoveka, jer je život sve zahtevniji i od svake osobe se u svim segmentima života očekuje maksimum. Ali, u slučaju neuspeha ili neispunjavanja tih očekivanja ljudi postaju frustrirani, a frustracija na frustraciju ne donosi ništa dobro - ukazuje na problem dr Glavina.

Kako se u narodu kaže, najgora kletva koju nekoj osobi možeš izreći jeste ona "Dabogda imao pa neimao" koja se očigledno tiče egzistencijalnih pitanja. I upravo tih "egzistencijalnih pacijenata" ima podosta u Klinici...

- Da, upravo tako. Dolaze nam ljudi koji su ostali bez posla, koji su celi život bezbrižno živeli, dobro zarađivali, imali svoje firme i na kraju bez svega ostali. Takvi ljudi potonu u jedan sasvim novi svet za njih. Zbog novonastale neimaštine zapadnu u teška depresivna stanja i na kraju im je potrebna pomoć psihijatra. Veliki problem je i alkoholizam u koji potonu ljudi kada su u, za njih, bezizlaznoj situaciji. I nema pravila ko se odaje piću. Iako u javnosti postoji percepcija kako su muškarci ti koji "ubijaju tugu" u čašici, sve više žena koje imaju probleme s alkoholom dolazi po stručnu pomoć. Samo se kod žena alkoholizam skriva, odnosno skrivaju ga porodice, zbog moguće "osude i sramote" dela javnosti - ističe dr Glavina.

(Telegraf.rs / Izvor: Slobodna Dalmacija)