Tužna priča najhrabrijeg dečaka ikada: Spomenko je pre 24 godine poginuo noseći hranu (VIDEO)
Spomenko je u ratu dobio nadimak Mali Obilić, ali ne zbog godina, već zbog toga što je mrtve i ranjene drugove izvlaćio sa prve linije fronta
Navršile su se 24 godine (1993. godine) od kada je poginuo Spomenko Gostić, najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Poginuo je u svojoj 15 godini života prilikom napada muslimanskih snaga na planinu Ozren, a za svoje zasluge je odlikovan Medaljom zasluga za narod.
Ovo je tužna priča o najhrabrijem dečaku Republike Srpske (VIDEO)
Rođen je 14. avgusta 1978. godine u Doboju, a 14 godina kasnije, kada je izbio rat, pridružio se redovima Vojske Republike Srpske. Ubrzo je bio raspoređen na prvu liniju fronta gde se hrabro borio i mnogo puta bio ranjavan.
Spomenko je u ratu dobio nadimak Mali Obilić, ali ne zbog godina, već zbog toga što je mrtve i ranjene drugove izvlaćio sa prve linije fronta po kiši granata i metaka.
Kada se pridružio Vojsci republike Srpske bio je raspoređen kao kurir, ali ne bilo kakav. Spomenko je nosio hranu za borce na prvoj liniji fronta. Fotograf Tomislav Peternek i danas se seća trenutka kada je ovog malog junaka ovekovečio.
- Sećam ga se kao dečaka bebećeg lica, kako mi ide u susret na zaprežnim kolima. Pogledao sam ga a on puši i to stvarno uvlači dim i nosi sa sobom veliku torbu punu hrane. Kada je video fotoaparat i on i njegovi saborci šalili su se kako će sada ući u istoriju - rekao je Peternek za Kurir.
Godinu dana mali Spomeniko je ratovao a onda je prilikom ofanzive muslimanskih snaga na planinu Ozren, teško ranjen. Podlegao je povredama, a sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju u Joviću.
Nakon završetka rata selo Jovići su pripali Federaciji BiH, pa su njegovi bivši saborci zatražili premeštanje posmrtnih ostataka na teritoriju Srpske. Taj plan još nije ostvaren, ali su u nekim gradovima Republike Srpske pokrenute inicijative za imenovanje ulica po Spomenku Gostiću.
Malo ko zna da je Spomenko odbio ponudu da ode daleko od rata i živi u tuđoj zemlji bezbrižnim životom, sve dok njegova zemlja ne bude doživela mir i slobodu.
Spomenko je imao oca, ali to nije ni znao. On ga se odrekao kada je imao 4 godine, a danas prima penziju na ime poginulog sina.
2014. godine je, na dan njegove smrti, u Doboju ispred crkve otkriven spomenik ovom mladom heroju.
(Telegraf.rs)