Nema opasnosti od epidemije malih boginja u Srbiji: Obuhvat vakcinacijom u Beogradu pao na 65 odsto

U Srbiji se registruju sporadični slučajevi obolevanja, a krajem februara u rasinskom okrugu prijavljeno je sedam obolelih od malih boginja

Nema opasnosti od epidemije malih boginja na teritoriji Srbije, rekao je danas državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić i dodao da je vakcinacija najbolja zaštita od te bolesti.

Preporučujemo

Alarmantne informacije, preti nam bolest za koju su mislili da je iskorenjena: Epidemija malih boginja u Banatu, šire se uz granicu sa Srbijom

U SRBIJI PONOVO VELIKI KAŠALJ I MALE BOGINJE: Rapidno raste broj obolelih, a mogu se izbeći vakcinacijom!

- Nema mesta panici. Ministarstvo zdravlja iz dana u dan prati sve što se dešava u susednoj Rumuniji i Mađarskoj, ali i Srbiji - rekao je Vekić na konferenciji za novinare u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

On kaže da se u Srbiji registruju sporadični slučajevi obolevanja, da je krajem februara u rasinskom okrugu prijavljeno sedam slučajeva obolelih od malih boginja.

Od te bolesti, nastavlja Vekić, u Rumuniji je do sada obolelo više od 3.000 ljudi, a umrlo 17 osoba, a epidemija je posledica nevakcinisanja populacije. U pograničnim okruzima sa Rumunijom i Mađarskom, gde ima obolelih zaštita stanovništva Srbije vakcinacijom je velika i obuhvat je veći od 95 odsto. Pravog leka za lečenje malih boginja nema, jedini vid zaštite od tog virusnog oboljenja je vakcinacija.

Vekić kaže da se domovi zdravlja stalno kontrolišu da li se roditelji blagovremeno obaveštavaju i da li su pozvani da vakcinišu svoju decu.

- Imali smo 868 kontrola 198 doma zdravlja, što znači da je svaki dom zdravlja minimum tri puta kontrolisan - naglasio je Vekić.

On je podsetio da je pre dve godine usvojen Zakon o zaraznim bolestima, koji predviđa da je vakcinacija obavezna i kojim su pooštrene kaznene mere, te roditelji koji ne vakcinišu svoju decu moraju da plate kaznu od 30.000 do 150.000 dinara.

Vekić kaže da je do sada bilo 200 prijava od strane pedijatara iz domova zdravlja gde roditelji nisu hteli da vakcinišu svoju decu, ali da je problem prevaziđen tako što je roditeljima predočen značaj vakcinacije.

Predstavnica Svetske zdravstvene organizacije Perile Jorgensen rekla je da su male boginje ozbiljna, visokozarazna bolest i da je vakcinacija jedina moguća prevencija. Ona je rekla da će ta organizacija u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Institutom Batut pokrenuti istraživanje kako bi se ustanovilo u kojim grupama stanovništva je nizak stepen vakcinacije.

- Vakcine spasavaju živote i one su najbolja zaštita od malih boginja - rekla je Jorgensen.

Direktorka "Batuta" Verica Jovanović podsetila je da vakcinacijom roditelji štite svoje dete od bolesti, ali i drugu decu koja su u kontaktu sa njihovom, a koja iz opravdanih, zdravstvenih razloga nisu mogla da prime vakcinu.

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da odziv za vakcinaciju treba da bude veći od 95 odsto i da takav obuhvat znači jak kolektivni imunitet.

Epidemiolog Instituta "Batut" Dragana Dimitrijević podsetila je da se deca vakcinišu MMR vakcinom (protiv malih boginja, zauški i rubeola) u drugoj i sedmoj godini života, te da je obuhvat u drugoj godini života u Srbiji 81 odsto, a u sedmoj godini 91,1 odsto na teritoriji Srbije.

- Obuhvat vakcinacijom u sedmoj godini života tokom 2015. godine bio je 87,5 odsto, da bi prošle godine porastao na 91,1 odsto, što je veoma važno u ovom trenutku - naglasila je Dimitrijević.

Dobrim odzivom za vakcinaciju MMR vakcinom ne može se pohvaliti i Beograd, a epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević kaže da je u odnosu na 2015.godinu, kada je u drugoj godini vakcinisano 77 odsto dece, obuhvat vakcinacijom u prošloj godini pao na 65 odsto.

Odziv na revakcinaciju, kako kaže, nešto je bolji u sedmoj godini života i iznosi 91 odsto.

Kao razlog što ne vakcinišu decu MMR vakcinom roditelji navode vezu te vakcine sa pojavom autizma, a dr Begović Lazarević kaže da su brojne studije urađene i da su demantiovale bilo kakvu vezu MMR sa razvojnim poremećajima.

- U tim studijama širom sveta učestvovalo je više od 14 miliona dece i nisu pokazale nikakvu vezu MMR-a i autizma - zaključila je ona.

(Telegraf.rs / Tanjug)